commons.wikimedia/Adrian Grycuk
Predstavnici Albanije u Savetu Evrope dostavili su Komitetu ministara Saveta Evrope non-pejper o Kosovu u formi zvaničnog dokumenta.
U ovom dokumentu, koji je pre tri dana dostavljen stalnim misijama, navedeno je da „zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope već podržava značajan broj članica“, saznaje Kosovo onlajn.
„Nedavni razgovori sa članovima Parlamentarne skupštine (PSSE) takođe su pokazali veliku podršku takvom članstvu“, navedeno je u ovom dokumentu u kojem se podseća da kosovsku nezavisnost priznaje 74 odsto zemalja članica ove međunarodne organizacije.
Dodaju i da zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope neće uticati na odluke država koje ne priznaju takozvanu nezavisnost Kosova.
Članstvo Kosova u Savetu Evrope, kako navode, „u potpunosti je kompatibilno sa Statutom i ciljevima ove organizacije“.
Osvrnuli su se i na primer Švajcarske navodeći da je to primer da zemlja koja nije članica Ujedinjenih nacija može biti primljena u Savet Evrope.
„Pravni stav Saveta Evrope nikada nije bio da država koja još nije bila članica Ujedinjenih nacija ne može postati članica ove organizacije. U suprotnom, ne bi bilo moguće vredno članstvo Švajcarske Federacije, koja je primljena u Savet Evrope1963. godine, a nije bila članica UN do 2002.“, stoji u non-pejperu, koji je kosovski generalni konzul prosledio predstavnicima većine stalnih misija država članica.
Članstvo u Savetu Evrope, kako navode, „osnažilo bi dijalog s a Srbijom i dalo novu energiju u pokušaju pronalaženja trajnog rešenja, a time i trajnog mira u ovom delu evropskog kontinenta“.
„Kosovo ostaje posvećeno dijalogu koji vodi EU kako bi se pronašla trajna normalizacija i uzajamno priznanje sa Republikom Srbijom. I u nacionalnom interesu, ali i u interesu Evrope, da se daje primer uspešnog rešavanja sukoba nakon genocida na istinski civilizovan, evropski način“, navedeno je u ovom dokumentu kojim Albanija lobira u Savetu Evrope.
U dokumentu se podseća i da su se situacija u Evropi i pozicija Saveta Evrope„dramatično promenila zbog sukoba u Ukrajini“, „Rusija se povukla iz Saveta Evrope, a uvedene su joj sankcije kojima se pridružilo i Kosovo“.
Na taj način, kako dodaju, oni su se „svrstali na stranu Evrope u ovom ključnom trenutku istorije“.
Kako se navodi u non-pejperu, „Savet Evrope nikada nije bio statična organizacija, već se prilagođavao izazovima vremena“.
„S tim u vezi, mišljenje Direkcije za pravne savete i međunarodno javno pravo iz 2008. godine predstavlja stav zasnovan na relevantnim okolnostima iz tog vremena, a od tada je došlo do mnogo suštinskih i relevantnih promena“, stoji u ovom dokumentu.
Mišljenje Saveta Evrope iz 2008. napisano je pre proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova koje je od tada, kako podsećaju, primljeno u institucije Saveta Evrope kao što su Razvojna banka Saveta Evrope i Evropska komisija za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija).
Non-pejper se poziva i na odluku Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine koji je zaključio „da usvajanje deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije prekršilo opšte međunarodno pravo, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti ili ustavni okvir“.
„Kosovo ispunjava sve kriterijume da postane članica Saveta Evrope i ono je jedina demokratska zemlja u Evropi koja još nije članica ove međunarodne organizacije. Kao što je predviđeno odredbama i politikom Saveta Evrope, manjine i potencijalno ugrožene ili diskriminirane grupe i građani će imati najviše koristi od tako moćne institucionalne zaštite“, navodi se u non- pejperu.
„Nije samo u najboljem interesu građana Kosova da uživaju dodatna prava u vezi sa članstvom u Savetu Evrope. Takođe je apsolutno u interesu ne samo Saveta Evrope nego i celog kontinenta da se konačno zatvori jaz i napravi ogroman korak ka osiguranju demokratije, ljudskih prava i mira u nemirnom regionu Zapadnog Balkana“, navedeno je u ovom dokumentu.
Ništa neobično od strane Albanije prema Kosovu isto tako bi postupila i Srbija prema Republici Srpskoj kad bi tako nešto mogla.