Albanci, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i širom sveta voleli bi da nestane sve što je srpsko, pa je tako u Švajcarskoj, gde je albanska dijaspora posebno brojna i snažna, pokrenuta nova kampanja protiv “Vesti”, jedinog srpskog dnevnog lista u dijaspori. Nakon ranijih brojnih pokušaja sprečavanja “Vesti” da informišu Srbe u Švajcarskoj, portal “Le Canton27” je sada objavio tekst pod naslovom “U Švajcarskoj 30.000 Srba ima svoje dnevne novine, dok ih preko 300.000 Albanaca nema”.
– Idući na posao, na jednom kiosku u Ženevi, video sam srpske novine “Vesti”… Rekao sam sebi, kako je moguće da više od 30.000 Srba u Švajcarskoj ima novine, a mi, Albanci, kojih ima preko 300.000 u ovoj zemlji, nemamo nijednu – preneo je “Le Canton27” Fejsbuk objavu jednog urednika portala na albanskom u Švajcarskoj.
Zloupotreba osetljivih tema
Urednik portala ističe da razmišlja da ovaj članak objavi u švajcarskim medijima, ali ga je sramota i ljut je.
– Da sam srpski novinar, rado bih objavio sramotu Albanaca! Odnosno, Srbi imaju kulturu, a mi nemamo, oni imaju savest, a mi nemamo, oni hoće da održavaju štampu u životu, a mi ne, oni su civilizovani, a mi ne? … Oni vole srpski jezik, a mi ne volimo albanski? – upitao je on.
Istakao i da je posle rata bilo sedam dnevnih novina na albanskom jeziku u Švajcarskoj i Evropi, dodajući da je to “bilo vreme kada su Albanci eksploatisali svoju dijasporu zloupotrebom slobode i oslobođenja Kosova.”
– Tada je bilo mnogo profita, a danas nema profita, pa nema ni novina na albanskom?! A nekad okrive pandemiju, nekad internet, zar u Srbiji ili drugim civilizovanim evropskim zemljama, čak i u onim afričkim, mnogo siromašnijim od Kosova i Albanije, nema interneta, ili doba posle pandemije?! – konstatovao je autor teksta.
Iz ove objave vidi se ne samo da je Albancima krivo što Srbi imaju svoj dnevni list u Švajcarskoj već što mogu da čitaju informacije na srpskom jeziku, i to na srpskom pismu, ćirilici, i tako neguju svoju kulturu, jezik i pismo izvan matice.
Očuvati identitet
“Vesti” su jedini srpski dnevni list koji je opstao van matice i, koji, kao i SPC, i srpski klubovi, neguje vezu sa otadžbinom, doprinosi očuvanju srpske kulture i pisma daleko od rodne grude i sprečava da treća, četvrta i već peta generacija srpskih iseljenika zaboravi svoje korene. Upravo s tim ciljevima, “Vesti” su osnovane daleke 1992.godine i preživele su sve moguće kampanje i pritiske jer je sve pritiske koji se vrše na srpski narod i maticu Srbiju, osetio i ovaj list u zapadnoj, demokratskoj, i navodno slobodnoj Evropi, u kojoj, kako tvrde, poštuju slobodu medija i izražavanja, ali samo do one mere koja nije u suprotnosti sa njihovim stavovima.
Koliko je Srbija danas izložena pritiscima, toliko su i “Vesti”, a ova objava na švajcarskom portalu na albanskom jeziku samo je jedan od dokaza koliko bi neki želeli da Srbi više nemaju svoju dnevnu novinu u dijaspori. Od svog osnivanja, “Vesti” su se borile, i danas se bore za istinu, a svojim opstankom u dijaspori vode i tešku borbu da istinite informacije o događanjima vezanim za Srbe i Srbiju dođu do naših ljudi u rasejanju koji su, inače, izloženi “bombardovanjem” negativnom kampanjom protiv srpskog naroda.
Matica u srcu
Redakcija “Vesti” sprovodi redovna istraživanja o svojim čitaocima, i prema tim podacima, u Švajcarskoj živi mnogo više Srba nego što je naveo autor teksta na albanskom jeziku, objavljenog na švajcarskom portalu. Naime, oko 120.000 Srba rodoljuba živi u Švajcarskoj, a mnogi od njih već imaju švajcarski pasoš, ali u srcu i dalje nose svoju maticu. Da je tako, svedoči i podatak da oko 60 posto njih ima švajcarski pasoš, ali da je i sve veći broj onih koji uzimaju i srpski.
Na braniku istine
Borba “Vesti” za istinu se možda najbolje vidi u pisanju o dešavanjima na Kosovu, budući da zapadni mediji ne pominju niti jednom rečju napade na Srbe, već samo pišu o pokušaju Srbije da silom vrati Kosovo. Ujedno “Vesti” su prepoznatljive i po svojoj “humanitarnoj strani”, koja je od prvog broja sastavni deo novine, a zahvaljujući kojoj su spaseni mnogi životi i rešene teške subine u matici uz pomoć dijaspore.
