Priština već osam godina odbija da oformi Zajednicu srpskih opština pod raznim obrazloženjima, a proteklih dana njeni politički predstavnici ponovili su taj stav, pa su ovog puta doveli u vezu ZSO na Kosovu i Metohiji sa Republikom Srpskom.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je za Dolče vele rekao da bi zajednica na etničkoj osnovi bila “Republika Srpska na Kosovu”, a predsednica samoproglašenog nezavisnog Kosova Vjosa Osmani da bi “ZSO sa izvršnim ovlašćenjima bila uvod u stvaranje RS na Kosovu”.
Takva mogućnost ne postoji, tvrdi za “Vesti” istoričar, publicista i politički analitičar Srđa Trifković i obrazlaže da je pravni status ZSO daleko ispod ovlašćenja Republike Srpske.
– Pritom i nema nikakvih mehanizama koji bi omogućili da ova zajednica osvoji dodatne ingerencije. Putem ZSO, čak ni na puzeći način ne može da bude zgrabljeno više ovlašćenja – pojašnjava Trifković.
Ništa novo
Priština je, prema njegovim rečima, pregovarala sa Beogradom “u lošoj nameri”, odnosno, kako je obrazložio, njeni politički predstavnici su još u vreme dok su pregovori trajali znali da neće ispuniti dogovoreno.
– Pritom su hteli da navuku Beograd na ispunjenje svih obaveza, računajući da će Zapad poštedeti Prištinu. Išli su na varijantu “svršenog čina” od samog početka, a sada, osam godina kasnije vidimo kakav je rezultat toga – kazao je Trifković.
Ovakvim izjavama iz Prištine, kako za “Vesti” objašnjava istoričar Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, potvrđuju se velikoalbanske, hegemonističke, separatističke i, u svemu, konzervativne težnje za stvaranje “velike Albanije” od Kopaonika do granice sa Grčkom na jugu i od Jadranskog mora do Vardara.
– Nema tu ničeg novog. Ti stavovi su i te kako poznati kao i politička opcija koju Osmani trenutno predstavlja. To je politika za koju ne bi smelo da bude mesta u 21. veku, na tlu Evrope. Međutim, ovakvi stavovi ne bi bili iskazivani da za njih nema podsticaja ili podrške iz pojedinih centara političke moći sa Zapada. Kod Kurtijeve vlade, pre svega, možemo da “pročitamo” uticaj Berlina i značaj uticajnih struktura u Stejt departmentu, uopšte na Kapitol hilu, pa i u Bajdenovoj administraciji.
RS trn u oku Zapadu
Karanović navodi da bi ZSO svakako zaštitila pojedinačna i kolektivna prava srpskog naroda na KiM, što je posebno značajno za sever Kosmeta.
– Tu govorimo o onoj ZSO u skladu sa Briselskim sporazumom koja bi imala izvršna ovlašćenja i u tom smislu naravno da ne govorimo o RS koja je entitet sa značajnim prerogativima državnosti. Pominju Srpsku jer je za politički Zapad veliki trn u oku. RS je bila produkt američke diplomatije od pre 26 godina, pa su shvatili da koncept BiH i njena struktura sa dva entiteta ne može na kraju produkovati unitarnu BiH koja bi vremenom postala bošnjačka i muslimanska homogena država.
Zbog toga se, ukazuje on, Kurti i Osmanijeva plaše da bi ZSO u južnoj srpskoj pokrajini onemogućila velikoalbanske težnje da zavladaju u formatu velike Albanije.
– U ZSO vide političku opasnost. Velikoalbanske šovinističke snage, koje ona i Kurti reprezentuju, ne da ne žele SZO, već ni Srbe na Kosovu. To su razlozi zbog kojih oni odbacuju i Briselski sporazum i ZSO, što je najbolji dokaz da niti su bili država, niti jesu niti će ikada biti država – zaključio je Karanović.
Garant opstanka Srba
Ognjen Karanović ističe da bi SZO bila garant opstanka Srba i da zato Priština uporno odbacuje tu ideju.
– To, naravno, čine i zbog svog biračkog tela koje, na nedavnim lokalnim izborima, za razliku od parlamentarnih u februaru, nije ostalo verno Aljbinu Kurtiju – naveo je Karanović.
Beograd im za sve kriv
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je ponovio da ZSO ne može da se sprovede, “jer to nije dozvoljeno Ustavom”.
– To je urađeno u Dejtonu, gde je izgrađena RS koja je tu za Beograd, a ne za Srbe. Beograd na sličan način želi da na Kosovu ima državu koja se neće zvati republika već ZSO – rekao je Kurti.
