Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa kaže da bi “preševska dolina” trebalo da bude tema na “briselskom stolu” i deo mogućeg sveobuhvatnog dogovora između Kosova i Srbije, prenosi Ljajmi.
– Kosovo i Srbija su nastavili pregovore. S obzirom na to da se Vlada bavila nekim od pitanja u dijalogu, smatramo da osim što će biti tema na briselskom stolu između Kosova i Srbije, (preševska dolina) treba da bude i deo mogućeg konačnog sveobuhvatnog rešenja između Kosova i Srbije – rekao je Mustafa.
Naglasio je da je deaktviranje adresa Albanaca u opštima Bujanovac, Medveđa i Preševo diskriminatorno i protivustavno postupanje MUP Srbije.
– Prema procenama nevladinih organizacija i pojedinih intelektualaca oko 6.000 adresa Albanaca je deaktivirano tokom svih ovih godina. To se posebno odrazilo na Medveđu gde ima sve manje albanskog stanovništva. To je posledica potrebe da se reši pitanje preševske doline i pokušaj da se stvoriti neka vrsta simetrije sa Srbima na Kosovu – dodaje Mustafa.
On je rekao da Kosovo i Albanija nemaju strategiju za rešavanje pitanja stanovnika opština Medveđa, Bujanovac i Preševo za koje navodi da su najsiromašnije i najnerazvijenije u Srbiji.
Mustafa je naglasio da je nedostatak perspektive u te tri opštine posledica zloupotrebe osnovnih prava Albanaca.
– Vlada Srbije ima konkretan plan i ima instituciju koja se bavi Kosovom 24/7, a to je Koordinacioni centar za Kosovo u kome radi 96 ljudi, dok Vlada Kosova, ali i Albanije nema akcioni plan, strategiju ili instituciju, koja je posvećena rešavanju pitanja stanovnika Preševske doline – rekao je Mustafa.
Naveo je da je veliki korak to što su u ovogodišnjem kosovskom budžetu prvi put predviđena sredstva za Albance u te tri opštine, ali da je to manjkavo sve dok nema tih sredstava iz Albanije.
Mustafa je rekao da je u komunikaciji sa Vladom Kosova utvrđeno da postoji potreba za privredna ulaganja u Medveđi, ulaganje u obrazovanje u Bujanovcu i pristup medijima u Preševu.
Povodom nepriznavanja kosovskih diploma u Srbiji, Mustafa kaže da to, uprkos dogovoru, veoma otežava život Albanicima iz tri opštine koji nastavljaju školovanje u Prištini. Navodi da je u pitanju “flagrantno kršenje najosnovnijih ljudskih prava”.
