Poslednjih nekoliko meseci, na Kosovu i Metohiji, prisvajanjem srpske kulturne baštine i pisanjem neke nove istorije, bave se i albanski političari, i istoričari i novinari.
– Negiranje postojanja srpske kulture na Kosovu i Metohiji od strane albanskih istoričara, ali i celokupne javnosti poslednjih meseci sve je glasnije. Cilj nije samo da osvojite jednu teritoriju i da njome ovladate, pokorite jedno stanovništvo i najveći deo oterate i eliminišete, već da nakon toga poništite materijalne i istorijske tragove postojanja tog naroda na određenoj teritoriji – objašnjava istoričar Dejan Ristić za TV Prva.
– Ovoj tvorevini na Kosovu nedostaje sadržaja. Nedostaje joj kulturni, duhovni i nacionalni sadržaj, to jest državni. Tražeči tu svoj sadržaj Kosovo se okrenulo svojim komšijama Srbima jer shvata da Srbi imaju i kulturni i duhovni i državni sadržaj u svojim svetinjama i to je tako od trenutka od kada je ova država konstituisana na Kosovu.Osnovni problem Albanaca je to što su izgubili sadržaj i što je, kako kaže jedan stranac, srpska duša zarobljena u njihovom telu – kaže književnik i novinar Živojin Rakočević.
Kompletan prostor, a u njemu kompletne kulturne i državne tačke na Kosovu i Metohiji su, dodaje on, konstitutivni element našeg kulturnog, duhovnog i državnog trajanja.
“To je suština kojom mi prepoznajemo sebe u istoriji. Dečani su srpski Notrdam, Bogorodica Ljeviška je srpska Sikstinska kapela, Patrijaršija je Sen Deni. Mi nemamo drugo i važnije objašnjenje sebe od toga šta imamo na Kosovu”.
Objekti srpske pravoslavne crkve prvi su na udaru. Posle paljenja preko 150 crkava i manastira i uništenja neprocenjivog blaga, ne samo srpske već i evropske istorije, sada albanski istoričari tvrde da one i nisu srpske.
Prekrajanje istorije i negiranje svega što je srpsko na Kosovu i Metohiji razlog je za zabrinutost, ali i za znatno oštriju reakciju kako struke tako i politike. Zarad ostanka i opstanka, ali i povratka prognanih Srba sa ovih prostora.
