"Leksik prezimena SR Hrvatske" (1976) beleži da su Alavanje živele ponajviše oko Benkovca: Atlagić, Bukovičko Selo, Biljane Gornje, Biljane Donje, Zagrad, Zaton, Islam Grčki, Karin Gornji, Karin Donji, Kašić, Kula, Lišanje Tinske, Miranje, Obrovac, Parčić i Perušić.
Zabeleženi su i u Vinkovcima, Virovitici, Vukovaru, Daruvaru, Dubrovniku, Đakovu, Zagrebu, Zadru, Karlovcu, Kninu, Rijeci, Sinju, i Šibeniku. Ipak, ubedljivo najviše ih je popisano u Karinu (Gornjem i Donjem) i Kuli Atlagića.
Na ostrvu Ugljanu, Alavanje (i Halavanje) su registrovane kao doseljenici iz zadarskog zaleđa, kao i dve druge srpske porodice – Belići i Vukojevići. Pored njih, i ostale porodice koje danas postoje poreklom su iz Kruševa i Karina. Od njih su nastali patronimički sledeći rodovi: Martinovi, Milini i Šimurinovi. Ali, o njihovoj konfesionalnoj (verskoj) pripadnosti nema podataka.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta, Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Prezime Alavanja registrovano je krajem 20. veka u Gaju, u južnom Banatu, ali za njih ne znamo da li su kolonisti.
Po M. Radeki (H)Alavanje slave Jovanjdan. Samo prezime je, izgleda, turcizam.
Izvorno, to je naziv za "neuljudnog, neljubaznog čoveka". Ali, kao što smo isto već ukazivali za Balabane, Jaramaze i druge, to samo može da znači da su preci porodice bili takvi prema Turcima, okupatorima, pa potomci ne samo da ne treba da se srame, već da se diče zbog tog "pogrdnog" značenja.