Sa gljivama ti je kao i sa ženama, najlepše su uglavnom i najopasnije, a zbog nekih možeš i glavu da izgubiš. To je komentar jednog od posetilaca 25. jubilarne izložbe gljive održane u nedelju u Banji Koviljači, dat pola u zbilji, pola u šali. Kako god, banjski park ugostio je gljivare i brojne posetioce koji su došli da vide koliko je i kakvih vrsta gljiva pronađeno na terenima Podrinja minulog vikenda.
Posetioci “kraljevske banje” imali su priliku da pogledaju više od dve stotine izloženih vrsta gljiva i od članova Gljivarskog društva “Ljubomir Vuksanović Barle” saznaju mnogo interesantnih stvari o gljivama, “najčudnijim bićima na planeti bez kojih svet ne bi mogao da postoji”, kako to piše na spomeniku gljivi u centru Banje Koviljače, jedinom takvom u Srbiji.
Ova izložba uvek je bila među uspešnijima, a nije izneverila ni sada kada je na štandovima postavljeno oko 250 determinisanih gljiva, nađeno ih je nešto više, ali ostale nisu bile u odgovarajućem stanju za izlaganje.
Svetozar Ruvidić, jedan od osnivača Gljivarskog društva “Ljubomir Vuksanović Barle”, kaže da je godina bila dobra za gljive sa vlagom i toplotom u pravom trenutku.
– Našli smo dosta gljiva, bilo je i interesantnih, kao što su nađene crvene polipovke kojih nema ovde svake godine, a vrganja je na terenu bilo u većoj količini. Ove godine možda je nešto više zelene pupavke, otrovne gljive, nego prethodnih godina kao i zeka zelenih koje su joj slične pa tu prilikom branja dolazi do zabune. Već četvrt veka ovakvim izložbama pokušavamo da edukujemo što više ljudi o gljivama, da ih upotrebljavaju, ali prethodno nauče kako da razlikuju jestive od nejestivnih kako bi se izbegle situacije kao nedavna u Šapcu kada se nekoliko ljudi otrovalo, nažalost i sa smrtnim ishodom – kaže on pa strpljivo objašnjava znatiželjnim posetiocima kako upotrebiti koju gljivu.
Ponovo se potvrdilo koliko je svet gljiva bogat i raznolik, a one koje su na oko bile najprivlačnije obično su iz grupe nejestivih. Posetioci su fotografisali izložene gljive, pažljivo slušali korisna objašnjenja, a bilo je i mnogo mladih.
Mikolozi savetuju da prilikom branja gljiva ne treba uzimati one za koju berač nije sto posto siguran da li je jestiva i kažu da je bolje gljivu ostaviti nego reskirati jer to nekada može biti kobno.
Osim izložbe gljiva bio je priređen i prateći etno-bazar, pa su posetioci mogli na više štandova videti razne rukotvorine, zimnicu, domaće sokove, med, liciderska srca i druge proizvode. Posetioci su mogli da se fotografišu i sa dve hodajuće pečurke, a tradicionalno je ponovo pripremljen čuveni gulaš od raznih vrsta gljiva nazvan gljivaš. Gljivašu koji važi za najbolji na prostoru nekadašnje Juge.
Gljivarsko društvo “Ljubomir Vuksanović Barle” nosi ime po meštaninu koji je pokrenuo osnivanje društva koje je od najstarijih u Srbiji. Starija su samo Mikološko društvo Srbije i valjevsko društvo Divčibare, a ovu izložbu već godinama podržavaju lokalna samouprava i Turistička organizacija Loznice.
Gosti iz više država
Dragica Zarić, predsednica gljivarskog društva iz Banje Koviljače, kaže da je zadovoljna posetom i što je vreme omogućilo da izložba ponovo bude organizovana u banjskom parku, jednom od najlepših u našoj zemlji.
– Veoma je važno je da govorimo o gljivama, tu smo da posetiocima pokažemo koliko je ovaj kraj njima bogat, ali i da im objasnimo šta da rade, na šta je potrebno obratiti pažnju prilikom kupovine gljiva, njihovom branju i upotrebi. Inače, na jubilarnu izložbu stigli su gljivari iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, sa Kopaonika, Sremske Mitrovice, Petrovca na Mlavi, Beograda, i još nekih naših mesta. Kao i uvek imamo i nekoliko stručnih predavanja, a pripremili smo i prigodan kulturno- umetnički program. Nadam se da će mnogi ovde naučiti nešto novo o svetu gljiva koji je pun lekovitih i jestivnih vrsta, ali i onih koje ne treba upotrebljavati zbog čega je potrebno što veće znanje o njima – rekla je ona.
Najopasnija zelena pupavka
Zelene zeke mogu da se pomešaju prilikom branja sa zelenom pupavkom, da dođe do zabune i zamene sa najotrovnijom gljivom u Srbiji i Evropi, i tu nastaju najveći problemi. Otrov od zelene pupavke ne deluje odmah, da čovek može primetiti da se nešto dešava u njegovom organizmu konzumiranjem otrovne gljive, nego se od 18 do čak 48 sati kasnije dešavaju prvi simptomi, a onda u 90 odsto slučajeva bude kasno.
– Poslednjih pet, šest, godina rade se DNK analize gljiva i pronalaze se suptilnije vrste otrova. Čovek ukoliko više puta jede takvu gljivu dođe do nakupljanja otrova i problem se javi za godinu, dve, a u početku je sve u redu. Pojedine vrste imaju takve otrove i nisu jestive, a to se tek vidi posle takve analize – kaže Svetozar Ruvidić.
