U poslednje vreme sve češće divlje životinje prilaze naseljima. Nedavno su divlje svinje prošetale Novim Beogradom, a pre dva dana uhvaćen je vepar u Zvezdarskoj šumi.
Kamere koje je lovac Zoran Knežević postavio u ataru Jelakca kod Aleksandrovca, kako bi pratio divlje svinje koje dolaze na hranilište – snimile su medveda. I to na samo nekoliko stotina metara od sela. Medveda su privukle šljive u obližnjem voćnjaku, o čemu svedoči nekoliko polomljenih grana.
Profesor dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta ističe da ove pojave ne predstavljaju neko iznenađenje jer životinje privlači hrana. Na osnovu objavljenih snimaka, profesor procenjuje da je u pitanju mlad primerak medveda koji i inače imaju velike teritorije i nisu previše vezani za određeno područje tako da se verovatno neće dugo zadržati na ovom terenu.
– Dosta lutaju i pokrivaju veliki prostor tako da je pitanje gde se već danas nalazi i gde će se već sutra naći – dodaje profesor.
Što se tiče strahovanja zbog susreta sa medvedom naglašava da do takvih susreta jako retko dolazi. Medvedi imaju daleko razvijenija čula nego čovek i daleko pre osete i primete prisustvo čoveka i sklanjaju se. To je prirodna reakcija svih divljih životinja.
U slučaju nekog iznenadnog susreta, profesor Ćirović preporučuje da je najbolje držati se one narodne izreke, „ne čačkaj mečku”.
– Ne prilazite medvedu, ne pokušavajte da zauzmete neki bolji položaj ili da fotografišete. Udaljite se lagano, bez buke i naglih pokreta – upozorava profesor.
Procenjuje se da u Nacionalnom parku „Tara“ ima oko 40 do 50 jedinki medveda koji žive na tom prostoru. Naši medvedi su samo delovi velikih evropskih populacija. Medvedi sa Tare su delovi dinarsko-tepinske populacije i informacije o njihovim kretanjima dobijaju se na osnovu markiranih medveda koji su obeleženi satelitskim ogrlicama.
– U ovom momentu pratimo dve jedinke. Jedna je u Nacionalnom parku Tara, a druga u okolini Prijepolja. Ti podaci su nam dragoceni jer nam govore gde medvedi žive, kakva staništa preferiraju, kuda se kreću, gde su im prolazi, koliko često prelaze u Bosnu, koliko pređu tokom dana, sezone, tokom godine, tokom svog života. Sada smo u mogućnosti da pratimo kretanje medveda i tri godine – navodi profesor.
Na Jadovniku je markiran primerak mrkog medveda, u okviru međunarodnog projekta koji finansira nemački Rudford. Meda Miloš je dobio ogrlicu koja obezbeđuje praćenje u naredne dve godine. Istraživače zanima i to koliko se medvedi često približavaju naseljima, koliko koriste antopogene resurse, odnosno, koliko jedu hranu koju obezbeđuju ljudi.
To što se divlje životinje sve češće susreću u naseljenim područjima, znači da smo mnogo promenili prirodu, naglašava profesor Biološkog fakulteta.
– Mnoga staništa smo transformisali na način koji nama odgovara u urbane ili poljoprivredne predele i životinje prosto reaguju na to. Neke se jako dobro prilagođavaju takvim promenama, plastični su, mogu da koriste resurse koje ljudi stvaraju i na taj način su dosta tolerantne i mogu se naći ne samo u naseljenim, već i urbanim područjima. To se dešava i dalje će se sve češće dešavati – napominje profesor Duško Ćirović.
Vidjen je i medved sa mladuncetom na adi safari.