U analizi su predstavljena dva scenarija od kojih se jedan odnosi na potpuni prekid uvoza ruskog gasa u EU i članice Energetske zajednice, a drugi na prekid snabdevanja preko teritorije Ukrajine u periodu jesen-zima sa projekcijama za jedan mesec i šest meseci trajanja krize.
Ističe se značaj saradnje među evropskim zemljama na tom planu i upozorava da bi u odsustvu te saradnje i dodatnih mera na nacionalnom nivou Bugarska, Rumunija, Srbija, Makedonija i BiH mogle da se pri kraju šestomesečnog kriznog perioda suoče sa smanjenim prilivom gasa od 40 odsto i više.
Ta projekcija je data i u slučaju potpunog prekida uvoza ruskog gasa i u slučaju prekida tranzita preko Ukrajine.
Sa sličnom nestašicom gasa suočile bi se i Litvanija, Estonija i Finska u slučaju da dođe do potpunog prekida uvoza ruskog gasa, dok bi Mađarska i Poljska, takođe, bile znatno pogođene ali u manjoj meri, odnosno suočile bi se sa nedostatkom gasa od 30 odnosno 20 odsto.
"U slučaju saradnje znatno se smanuju posledice prekida u najteže pogođenim članicama EU i zemljama Energetske zajednice, posebno u Bugarskoj, Estonij, BiH, Makedoniji i Srbiji", navodi se izveštaju.
Komisija je istakla da EU i zemlje Energetske zajednice moraju da sarađuju u slučaju prekida snabdevanja gasom i podseća da su te zemlje povezane gasnom infrasturkturom.
Ističe se da su rezerve ključne za održavanje ravnoteže između ponude i tražnje i da je početkom otkobra nivo popunjenosti skladišnih kapaciteta u EU bio oko 90 odsto. Međutim, i pored dobre popunjenosti, dugotrajna kriza ili hladna zima mogli bi da ih isprazne, upozorila je Evropska komisija i navela da zemlje treba da razmotre punjenje skladišta iznad uobičajenih nivoa, kao i tempo kojim će koristiti rezerve.
Konstatuje se da Srbija i BiH, iako trećina toplana u tim zemljama može da pređe na sa gasa na naftu, nemaju dovoljno zaliha nafte. Komisija poziva i da se ubrza izgradnja infrastrukture koja povezuje zemlje, poput gasnih interkonektora između Srbije, Bugarske, Grčke, Rumunije i Moldavije.
