Ako redovno koristite paracetamol – vreme je da se zabrinete

pixabay.com

Jedan od najčešće konzumiranih lekova u SAD, ali i svetu, mogao bi da ostavi mnogo više posledica na ljudski organizam od tek ublažavanja glavobolje.

Acetaminofen, takođe poznat i kao paracetamol, a koji se prodaje pod brendovima Tylenol i Panadol, takođe povećava i sklonost rizicima, kaže studija iz 2020. koja je pratila promene u ljudskom ponašanju pod uticajem ovog leka.

– Čini se da pod uticajem acetaminofena ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o riskantnim potezima – jednostavno ne osećaju isti nivo straha – kaže neurolog Boldvin Vej sa univerziteta u Ohaju, prenosi Science Alert.

– Gotovo četvrtina populacije u SAD uzima ove lekove svake nedelje. Smanjene percepcije o riziku i češće riskantno ponašanje mogli bi da ostave rizik na društvo u celini – dodaje.

Rezultati studije dodatno potvrđuju prethodna istraživanja koja sugerišu da su efekti acetaminofena na ublažavanje bola takođe primetni u raznim psihološkim procesima: umanjuju percepciju povređenih osećaja, umanjuju sposobnost za empatiju, a moguće da čak i zatupljuju kognitivne funkcije.

Iz istraživanja se takođe da naslutiti da bi se pod uticajem acetaminofena mogla umanjiti sposobnost percepcije i evaluiranja rizika. Efekat leka možda je mali, ali ne treba ga ignorisati, budući da je upravo acetaminofen najčešći sastojak lekova u SAD – može se pronaći u čak 600 različitih lekova koji se dobijaju na recept, ali i bez njega.

Eksperiment

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo 500 studenata, Vej i njegov tim merili su koliko bi jedna doza od 1.000 miligrama acetaminofena (maksimalna dopuštena dnevna doza za odrasle) uticala na rizično ponašanje učesnika u poređenju s placebo lekovima koji su nasumice davani učesnicima u kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da naduvaju izduvani balon na kompjuterskom monitoru, a svakim pojedinim klikom za naduvavanje zarađuju izmišljeni novac. Date su im instrukcije da zarade što je više izmišljenog novca moguće naduvavajući balon što je više moguće, ali da budu oprezni da balon ne pukne, jer bi u tom slučaju izgubili sav novac.

Rezultati su pokazali da su oni učesnici koji su uzeli acetaminofen znatno više rizikovali tokom ove vežbe, u poređenju s opreznijom placebo grupom. Oni koji su bili pod uticajem acetaminofena češće su od kontrolne grupe gubili novac jer im je pukao balon.

– Ako niste skloni riziku, naduvaćete balon malo i onda odlučiti da uzmete novac jer ne želite da balon pukne i da izgubite sve što ste zaradili – kaže Vej. “Ali oni koji su na acetaminofenu pokazuju manje anksioznosti i negativnih emocija o tome koliko balon raste i koji su izgledi da će pući.”

Uz simulaciju s balonom, učesnici su takođe ispunjavali i upitnike tokom još dva eksperimenta, gde su ocenjivali nivo rizika koji percipiraju u različitim hipotetičkim scenarijima, kao na primer ulaganje celodnevne zarade u sportsku opkladu, skakanje s mosta ili vožnja automobilom bez zaštitnog pojasa.

U jednom od upitnika primećeno je da uzimanje acetaminofena smanjuje percepciju rizika u poređenju s kontrolnom grupom, no u drugom, sličnom upitniku nije primećen takav efekat.

Ipak, uopšteni zaključak zasnovan na prosečnim rezultatima različitih testova jeste da postoji značajna povezanost između uzimanja acetaminofena i riskantnog ponašanja, čak i ako je primećeni efekat mali.

Tim je rekao da su prepoznali da se uticaji leka na riskantno ponašanje mogu objasniti i drugim vrstama psiholoških procesa, kao što je možda smanjenje anksioznosti.

“Moguće je da, kako balon raste, oni u placebo grupi osećaju jaču anksioznost pri pomisli da bi mogao da pukne”, objasnili su naučnici. “Kada osećaj anksioznosti postane prevelik, oni završe s eksperimentom. Moguće je da acetaminofen smanjuje tu anksioznost, što dovodi do riskantnijeg ponašanja.”

Istraživanje alternativnih psiholoških objašnjenja za ovaj fenomen, kao i istraživanje bioloških mehanizama odgovornih za učinke acetaminofena na izbore u ovakvim situacijama, trebalo bi detaljnije da bude istraženo u daljim studijama, rekao je tim.

Naučnici će takođe imati još prilike da prouče ulogu acetaminofena u ublažavanju bola, budući da su studije u poslednjih nekoliko godina pokazale da u mnogim slučajevima ovaj lek nije efikasan, a ponekad nije ništa bolji od placeba, uz to što otvara rizike za razvoj drugih zdravstvenih problema.

Bez obzira na ozbiljnost tih rezultata, acetaminofen je još uvek jedan od najkorišćenijih lekova u svetu, a Svetska zdravstvena organizacija smatra ga esencijalnim lekom. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje ga kao lek koji valja uzeti ako osoba smatra da ima simptome koronavirusa.

Možda ćemo morati još jednom da razmislimo o takvim savetima, kaže Vej.

“Moguće je da će osoba koja ima koronavirus, a uzme acetaminofen, misliti da nije toliko rizično izaći napolje i družiti se s prijateljima”, dodaje. “Potrebno nam je još istraživanja o uticaju acetaminofena i drugih lekova koji se izdaju bez recepta na naše izbore i rizike koje preduzimamo.”