“Ako nas ostavite na cedilu, stvorićemo najmoćniju vojsku u Evropi”

EPA/Sergey Dolzhenko

“Ukrajina će biti prinuđena da stvori najmoćniju vojsku u Evropi ako Zapad ostavi Kijev da sam rešava pitanja vezana za situaciju u Donbasu”, izjavio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u intervjuu za strane medije.

– Svi treba da shvate da bi na našem mestu mogla da bude druga zemlja. Ukoliko Ukrajina samostalno bude rešavala taj globalni problem, nećemo imati drugi izlaz sem da se pretvorimo u veoma jaku, najmoćniju vojsku u Evropi u pogledu tehnike i trupa. Na to ćemo potrošiti jednostavno sve što imamo – puno ljudskog potencijala, mnogo talentovanih ljudi – odgovorio je predsednik na pitanje novinara šta može da se učini da se Zapad natera da pomogne Ukrajini da vrati teritorije koje nisu pod njenom kontrolom.

U tom kontekstu, Zelenski je ponovio da je problem na istoku Ukrajine – problem čitave Evrope.

– Zapadne zemlje moraju da shvate da je rat u Ukrajini, na granici, ili na privremeno okupiranim teritorijama prvi signal o tome gde može on da izbije sutra i na čijoj granici. To je rat u Evropi, ali umiru Ukrajinci – objasnio je šef Ukrajine za strane medije.

Istovremeno je dodao da „naravno nema ničeg dobrog u vezi rata“.

Rukovodstvo Ukrajine je i ranije iznosilo tvrdnje da bi ukrajinska vojska mogla da postane najjača u Evropi ili da je već to postala. Primera radi, bivši predsednik Petro Porošenko je 2015. godine izjavio da je ukrajinska vojska već „jedna od najjačih na kontinentu“, objašnjavajući to tvrdnjom da je ona navodno „zaustavila rusku agresiju“.

Moskva je više puta isticala da Rusija nije strana u sukobu u Ukrajini, već samo posrednik na pregovorima za regulisanje situacije.

Situacija u Donbasu

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. pokrenule vojnu operaciju protiv samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatraju se, između ostalog, na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. usvojila tri dokumenta koja regulišu korake za deeskalaciju sukoba.

Sveobuhvatni prekid vatre u Donbasu stupio je na snagu 27. jula prošle godine. Ove mere podrazumevaju potpunu zabranu paljbe, razmeštanja naoružanja u naseljima i u njihovoj blizini, ofanzivnih i izviđačko-diverzantskih akcija. Pored toga, predviđena je disciplinska odgovornost za kršenje prekida vatre. Naredbe o prekidu vatre koje sadrže mere za njegovo održavanje moraju da budu na snazi sve dok se sukob ne reši u potpunosti. Međutim, od februara 2021. situacija u Donbasu ponovo je počela da se pogoršava.