Zmije su već u aprilu izmilele zbog toplijeg vremena. S početkom maja, sve ih češće ljudi viđaju i u gradovima, ali, srećom, one nisu otrovne. Ipak, bilo je i slučajeva poput Aleksinca, gde su se krajem aprila desila dva ujeda. Tinejdžerku E. M. (17) ujeo je poskok i imala je simptome ozbiljnog trovanja zmijskim otrovom, dok je dečak (6) koga je takođe ujela zmija zadržan u bolnici bez tegoba.
Budu i u podrumima
Kazne za ubijanje zmija su 40.000-100.000, zavisno od toga koja je vrsta i koji je stepen njene zaštite. Prema članu 269 Krivičnog zakonika, onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska, koja u tom slučaju može da bude do tri godine.
Herpetolog Marko Divac, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije je objasnio koja su to mesta u gradovima koja zmije najčešće nastanjuju.
– Njihovo najčešće stanište su parkovi, a ima ih i pored reka, potoka, kanala i ostalih vodenih površina, kao i u raznim deponijama, napuštenim objektima ili, na primer, silosima za žito, gde je velika brojnost miševa, kojima se one hrane – rekao je on i dodao da nisu retki slučajevi da se zmija nađe u podrumima i domovima, jer su to mesta s temperaturom koja im odgovara.
Kako kaže, zmije prate i svoj plen (miševe), pa se često mogu naći u blizini ljudi i objekata u kojima ima miševa, koji su tu privučeni ostacima hrane ili otpadom. U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih su tri vrste otrovnice.
– Od otrovnih zmija kod nas žive poskok, šarka i šargan. Na teritoriji Beograda nema otrovnica. Populacije šarki mogu se naći u blizini Obedske bare, Zasavice, Fruške gore, Vršačkih planina, na Staroj planini, planinama jugozapadne Srbije itd. Poskok naseljava Balkansko poluostrvo južno od Save i Dunava, pa i južno od Valjeva (reka Gradac). Šargan je vezan za velike nadmorske visine krajnjeg juga Srbije (Šar-planina).
S druge strane, sve one bezopasne zmije koje viđamo, prema rečima našeg sagovornika, najčešće su iz familije smukova (belouška, ribarica, smukulja, Eskulapov smuk i stepski smuk).
– To su potpuno bezopasne vrste, koje nemaju otrovne žlezde. Smukovi su agresivni i ujedaju samo kad se hvataju rukama ili uznemiravaju, nikad ne ujedaju ljude iz čista mira. Obično beže kad im se priđe na nekoliko metara.
Pozvati stručnjake
Divac nam je objasnio i šta raditi ukoliko se nađete u bliskom kontaktu sa zmijom.
– Kad se u prirodi nađe zmija, ne treba je dirati i uznemiravati, pošto su sve zakonski zaštićene i kažnjivo je svako uznemiravanje i ubijanje zmija. Za one koji zmiju nađu u domaćinstvu ili podrumu, zgradi, najbolje je pozvati zoo-higijenu i slične organizacije, a može se pisati i Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Mrki medved – 1.000.000
Vuk i ris – 300.000
Crni orao, orao krstaš, beloglavi sup i sivi soko – 500.000
Žabe i puževi – 1.200
Vidra i stepski tvor – 250.000
Divlja mačka – 200.000
Dabar – 120.000
Hrčak – 80.000
Patke i guske – 75.000
Slepi miš, različite vrste – od 45.000 do 55.000
Riđi šumski mrav – 40.000
Jež – 28.000
Lasice – 60.000
Galeb – 40.000
Vrane i vrapci – 25.000
Bubamara – 15.000
Jelenak – 12.500
Leptir kupusar – 10.000
Skakavac – 9.000
Zrikavac – 8.200
Šta kad neko ubije životinju
Obično prijava samo za N. N. lice
Po dobijanju prijave o ubijenoj životinji, Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine obaveštava tužilaštvo i policiju, a oni zajedno sa zaposlenima u Zavodu za zaštitu prirode Srbije izlaze na teren. Na licu mesta se vodi zapisnik o kojoj zaštićenoj vrsti je reč, dok policija i tužilaštvo vode istragu o utvrđivanju počinioca. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrđuje uzrok smrti zaštićene vrste. Međutim, krivac uglavnom ne bude pronađen, a spor se završava krivičnom prijavom protiv N. N. lica.
Kazne za ubijanje zmija
Šarka, planinski šargan – 100.000
Četvoroprugi smuk – 50.000
Šilac – 50.000
Sve ostale vrste – 40.000
