Jedan od najpoznatijih spomenika na svetu, simbol i prva asocijacija na glavni grad Francuske, Ajfelova kula, sagrađena je 1889. godine kao eksponat za Svetsku izložbu, povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije.
Kada je toranj sagrađen, neki Parižani su smatrali da je ruglo i da ga treba porušiti. Danas se smatra za jedno od remek dela arhitekture u svetu.
Ajfelovu kulu danas poseti blizu sedam miliona ljudi godišnje, što je čini najposećenijim spomenikom za koji se plaća ulaz na čitavom svetu.
Konstrukcija ove građevine koju je projektovao inženjer Gistav Ajfel, trajala je dve godine i trebalo je da bude simbol tehnološkog napretka koji će na upečatljiv način demonstrirati veličinu francuske tehnike.
Prvobitni planovi su predviđali da Ajfelova kula na Marsovom polju u Parizu ostane dvadeset godina, no, od rušenja su je sačuvali razni naučni eksperimenti koje je i sam Ajfel ohrabrivao, pre svega u razvoju telekomunikacija.
Struktura je sastavljena od 18.038 delova od livenog gvožđa, uz pomoć dva i po miliona zakivaka. Za vreme izgradnje, zahvaljujući merama bezbednosti koje je Ajfel uveo, poginuo je samo jedan radnik, što je za to vreme bilo izuzetno dostignuće.
Ajfelova kula je visoka 300 metara (324 sa kasnije postavljenom televizijskom antenom), a metalna struktura je teška 7.300 tona. Toranj je do 1931. godine bio najviša građevina na svetu. Do vrha vodi 1.665 stepenica.
Jubilarni 130. rođendan Ajfelove kule obeležen je laserskim spektaklom koji je prikazao važne događaje u istoriji čuvenog spomenika.
