Ahmetović optužio Dodika da je “najveći neprijatelj Srba”

Youtube/ SPD-Fraktion im Bundestag

Trenutno je u BiH stacionirano oko 1.000 vojnika, koji između ostalih dolaze iz Mađarske i Austrije. Nemačka je do 2012. godine bila stacionirana u EUFOR misiji. Pojačanje je neophodno, pre svega iz Nemačke.

To kaže Adis Ahmetović, poslanik SPD u nemačkom Bundestagu, u odgovoru na pitanje da li će Nemačka poslati svoje trupe u sastav EUFOR i šta se zapravo želi postići jačanjem vojnog prisustva Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Ahmetović ističe da nije samo politička sigurnost bitna.

– Mi kao Nemačka imamo i dobar ekonomski odnos prema Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Nemačka je poslednjih godina intenzivno dokazala, pre svega, kroz velike investicije u Srbiji, takođe i u BiH, da joj je važno jačanje regije. Iz grada iz kojeg dolazim, Hanovera, dolazi jedan od najvećih investitora u Srbiji; to je „Continental“. Za celu BiH Nemačka je izdvojila više od 800 miliona evra pomoći. Da bi ljudi u FBiH i RS, dakle u čitavoj BiH, imali prosperitetnu i mirnu budućnost, odlučujuće su, kako ekonomske, takođe i bezbednosno-političke mere – kaže Ahmetović.

U martu ste izjavili da malo nedostaje da u Bosni i Hercegovini izbije novi rat. Na čemu temeljite takve tvrdnje?

– Bosna i Hercegovina, koja se sastoji iz entiteta Republike Srpske i Federacije BiH, kao i Distrikta Brčko, mlada je demokratija u srcu Evrope. Ove godine zemlja proslavlja 30 godina nezavisnosti, istovremeno je pre 30 godina izbio jedan brutalan rat. Više od dva miliona ljudi je proterano, preko 100.000 ljudi – žena, muškaraca i dece izgubilo je život. Nemačka i Evropa ne smeju zaboraviti ovaj rat u svim njegovim dimenzijama. Zato je tako bitno da se setimo toga, upravo sada, kada u Evropi bukti ponovno rat nakon Putinovog brutalnog napada na Ukrajinu.

To može biti upaljač za konflikte na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini. Ruski ambasador u BiH jasno je rekao da zemlji preti sličan scenario kao u Ukrajini, ukoliko postane članicom NATO. Dakle, sličan scenario kao u Istočnoj Ukrajini moguć je i u BiH, ukoliko odlučimo ne učiniti dovoljno. Takođe se ovde mora napomenuti da Dodik i Čović nisu osudili do danas ruski napadački rat. Time su se svrstali u red zadnjih malobrojnih političara u Evropi koji su ostali bez teksta i zastupaju antievropsko stajalište. Dalje, Dodik već godinama preti secesijom i koristi često ratnu retoriku. To nanosi ogromnu štetu ljudima u BiH, svejedno da li u Banjaluci, Tesliću, Mostaru ili Sarajevu, jer većina želi demokratski i mirno živjeti.

Prilikom rasprave o Bosni i Hercegovini u Bundestagu mogle su se čuti izjave da je potrebno uvesti sankcije Republici Srpskoj. Zašto kažnjavati građane zbog politike Milorada Dodika?

– Sada je vreme da se autokratama u Evropi pokaže crveni karton. Nemačka bi trebala, kao i Evropska unija, nametnuti sankcije protiv osoba koje narušavaju funkcionalnost BiH, te sarađuju s Putinom. To znači: ciljane, snažne sankcije protiv osoba kao što je Milorad Dodik i ostalih etnonacionalista. Tražene sankcije bi trebalo vrlo jasno usmeriti na pojedince, kao i one institucije koje produbljavaju i pojačavaju podele u zemlji. Treba da im zamrznemo imovinu. Ciljanim sankcijama bi se pogodile prave osobe, pojedinci, koji rade na destabilizaciji zemlje. Time želimo razgraditi korumpirane strukture i ljudima povratiti veru u demokratiju i pravdu. To bi ojačalo stanovništvo u Republici Srpskoj i, nadati se, zaustavilo dalje iseljavanje iz svih delova BiH.

Pozvali ste Kristijana Šmita da smeni Milorada Dodika. Da li ste sigurni da to, umesto smirivanja, ne bi pogoršalo političku krizu u BiH?

– Sasvim je očigledno: mi, demokratske snage, obeležili smo ga kao autokratu. Autokrate nemaju šta da traže u vladama jedne države koja je izgrađena na Dejtonskom mirovnom sporazumu. Dodik radi kao član Predsedništva BiH protiv svoje sopstvene države, njenog Ustava i Dejtona. On blokira institucije i na najstrašniji način napada visokog predstavnika Kristijana Šmita. Ljudi u BiH, svejedno koje etničke i religijske pripadnosti, žele stabilnu demokratiju, mir i blagostanje, a ne ratnu retoriku.

To mora biti plan – u prvi plan trebaju doći stvarne i hitne društvene teme, koje su odlučujuće za budućnost ljudi. To su pitanja stvaranja radnih mesta, izgradnja zdravstvenog sistema i zaštita čovekove okoline.

Politike koncesija zadnjih decenija su propale i napokon moraju doživeti svoj kraj. Vreme je za novu generaciju političara u Bosni i Hercegovini; postoje mnogi mladi ljudi, da li u Banjaluci, Tuzli ili Mostaru. Siguran sam da se, kako na hrvatskoj, tako i na srpskoj i bošnjačkoj strani, kao i među onima koji ne pripadaju konstitutivnim narodima, ima dovoljno mladih političara koji su svesni da moraju živeti zajedno. Nažalost, moram zaključiti da je najveći „neprijatelj“ Srba u BiH – da li u FBiH ili RS – sam Milorad Dodik sa njegovom zapaljivom retorikom.

Koliko ste neposredno upoznati s političkim stavovima i argumentima rukovodstva Republike Srpske? Zašto niste došli u Banjaluku, da razgovarate i sa njima, budući da vaše stavove u RS smatraju neobjektivnim i navijačkim?

– U prvim nedeljama i mesecima sam putovao u Beograd, Zagreb, Ljubljanu i Sarajevo, kako bih razgovarao s različitim predstavnicima iz politike, privrede, nauke, kulture i civilnog društva. Pod premisom zajedno sa odgovornima na licu mesta dalje razvijati mir, demokratiju i blagostanje, za čitav region, kao i da intenziviramo odnose s Nemačkom. Takođe sam sreo i političke predstavnike iz Republike Srpske; i s njima sam razgovarao. Sam Dodik nije imao vremena, u isto vreme sedio je za stolom s Putinom u Moskvi. Putovanja u Banjaluku, Teslić i Kotor Varoš planirana su u ovoj godini. I tome se baš radujem!

Da li političare u Srpskoj smatrate jedinim krivcem za političku krizu u BiH?

– Da budem jasan: moja kritika nije upućena svim političarima niti eksplicitno samo protiv Republike Srpske. To rado ističu Dodik i njegovi savetnici. Nažalost, to su lažne objave koje autokrate rado šire. Smatram da su mnogi političari u RS prilično sposobni i dobri. S njima razmenjujem usko mišljenja i iskustva. Oni isto tako smatraju politiku aktuelne Vlade RS štetnom – kako za zemlju, tako i za sopstveni narod.

Pored rastućeg etnonacionalizma u delovima političke elite, te korupcije, koja mora biti zaustavljena, u proteklim godinama je takođe stalno rastao ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Rusija koristi etničke napetosti između Bošnjaka, Srba i Hrvata u zemlji, kako bi proširila svoj uticaj.

Mogu vam reći da u Nemačkoj imam puno prijatelja Srba. Zajednički miran život funkcioniše optimalno, veliki deo srpske dijaspore me je intenzivno podržao u izbornoj kampanji. Bio sam gost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Hanoveru i bio sam sretan zbog srdačnosti kojom sam tamo dočekan. Ja volim moje srpske sunarodnike. Bitno je znati da sam principijelan čovek; kritikom ne želim nikog nikada povrediti, diskreditovati. Moja kritika nije etnički ni religijski motivisana, nego je fokusirana protiv političke nesposobnosti.

Zašto ste se ranije predstavljali kao izvestilac Bundestaga za Zapadni Balkan, da bi se kasnije ispostavio da ste izvestilac SPD u Odboru za spoljnu politiku?

– Ja sam nemački parlamentarac sa težištem na spoljnoj i bezbednosnoj politici. Početkom decembra 2021. godine izabran sam kao član nemačkog Bundestaga u Odbor za spoljnu politiku, početkom januara me je radna grupa za spoljnu politiku moje SPD frakcije imenovala za glavnog izvestioca za Zapadni Balkan. Ništa drugo nisam ni rekao ni izjavio. Preuzimanjem novih zadaća kao glavni izvestilac moje partije za Zapadni Balkan u Odboru za spoljnu politiku Bundestaga stojim u jednakoj meri svim državama Zapadnog Balkana kao partner u saradnji na raspolaganju. Uvek pod parolom mir, demokratiju i blagostanje u regiji dalje razvijati i jačati, kao i intenzivirati odnose za bilateralnu saradnju s Nemačkom.