Ahmetović: Nije slučajno što nisam pomenuo Srbiju

Youtube/ SPD-Fraktion im Bundestag

Šta predviđa rezolucija o BiH koju su u Bundestagu podneli poslanici vladajuće koalicije i zašto u govoru o Zapadnom Balkanu pred parlamentom nijednom nije pomenuo Srbiju? O tome za DW govori poslanik SPD Adis Ahmetović.

“Pružiti podršku Bosni i Hercegovini na putu u bolju budućnost” –  naziv je rezolucije koju su u parlamentarnu proceduru uputile stranke nemačke vladajuće koalicije SPD, Zeleni i FDP. Bundestag će o toj rezoluciji glasati pre letnje pauze. No, nacrt rezolucije je, pre nego što je poslat na razmatranje u parlamentarne odbore, dospeo u medije i izazvao žestoke polemike u BiH i susednim zemljama, pre svega Hrvatskoj.

Jedan od predlagača rezolucije, poslanik SPD Adis Ahmetović, smatra da je rezolucija od istorijskog značaja za BiH, “jer je Bundestag uopšte odlučio da se bavi tom temom”.

– Druga bitna stvar jeste da Nemačka jasno kaže da stoji iza BiH, da je bolja budućnost BiH u interesu Nemačke – kaže Ahmetović.

Na pitanje o polemikama do kojih je u javnosti došlo zbog pomenute rezolucije, Ahmetović odgovara da demokratija mora da izdrži i kontroverznu diskusiju.

– Mi jasno kažemo da evropski put za BiH trenutno blokira HDZ BiH, njihov predsednik Dragan Čović, i to je nešto što je izazvalo možda malo negativnije reakcije u hrvatskoj vladi, jer je tamo na vlasti HDZ – ukazuje Ahmetović.

Srbija mora jasno da kaže da li je na strani EU ili Rusije

Kada je reč o evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana, Ahmetović kaže da je nedavna odluka doneta na Samitu EU o zemljama Zapadnog Balkana bila pogrešna. On se, dodaje, u svom nedavnom govoru u Bundestagu založio upravo za brži napredak zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU.

Za BiH je konkretno zatražio dobijanje statusa kandidata, za Kosovo viznu liberalizaciju, za Severnu Makedoniju i Albaniju početak pristupnih pregovora, a za Crnu Goru ubrzanje procesa. Ali, Srbiju ni jednom rečju nije spomenuo što, naglašava, nije slučajno. Jer, Srbija je “jedina država, uz BiH u kojoj to blokira Dodik, koja ne želi da se priključi sankcijama Rusiji”.

– Ne možeš biti član EU ako nisi sada u ovom momentu jasan da li si na strani demokratije, znači EU, ili si na strani autokratije, dakle Rusije. I ako tu Srbija ne želi da se odluči, teško će biti da pravi naredne korake. Otvoreno kažem da, ako Srbija kaže da će biti na strani EU, da će uvesti sankcije Rusiji, onda smo mi tu i možemo da idemo dalje – ističe on.

Kada je reč o uslovu Srbiji da prizna Kosovo da bi postala punopravna članica EU, Ahmetovićev stav je i tu jasan:

– Kancelar Šolc je rekao, a ja ću samo da ga citiram: “Ako Srbija hoće da uđe u Uniju, treba da radi na ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, treba da se priključi sankcijama Rusiji i, treća stvar, mora biti normalizacije odnosa Kosova i Srbije, dakle mora pre ili kasnije da prizna Kosovo”.