U Inzbruku je, u organizaciji Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI), održana humanitarna podijumska diskusija na temu “25 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije”, čija je glavna poruka bila da se ovaj zločin ne sme zaboraviti, imajući u vidu i aktuelna događanja. Moto događaja, koji je ujedno i deo godišnjeg projekta “15 godina SPOJI – dijaspora i matica, spojeni smo jači”, bio je “Protivpravno NATO bombardovanje SR Jugoslavije. 25 godina kasnije: Razlozi, posledice, perspektive za budućnost”, a moderator je bila Suzana Golubović koja je pozdravila prisutne.
Tema prevazilazi granice
U ime organizatora se obratio Vladimir Vlajić, jedan od osnivača i član Upravnog odbora SPOJI i Saveza Srba u Austriji, kao i pokretač Austrijske službe sećanja u Srbiji. On je objasnio da je SPOJI odlučio da organizuje tribinu na ovu temu iz više razloga. S jedne strane da se ovaj događaj ne zaboravi, ali s druge da se o ovoj temi danas govori i, koliko je to moguće, da se uporede različiti pogledi na nju, jer ona nažalost još uvek nije izgubila na aktuelnosti. Naglasio je da mu je veoma drago što većina u publici nije srpskog porekla, jer to, ističe, pokazuje da ova tema prevazilazi interesovanja samo srpske populacije. On je objasnio da je prof. dr Gerhard Mangot, profesor političkih nauka sa fokusom na međunarodne odnose i bezbednost u postsovjetskom prostoru na Univerzitetu u Inzbruku, stručnjak za Rusiju i Istočnu Evropu, kao i za spoljnu politiku SAD, nedavno bio prinuđen da otkaže svoje učešće na ovom događaju. Mangot je SPOJI saopštio da je razlog tome “rastući pritisak na njega spolja”.
Dani pakla
Golubovićeva je podsetila da je bombardovanje NATO-a trajalo 78 dana, da su u njemu korišćene i kasetne bombe i osiromašeni uranijum, kao i da su bombardovani i civilni ciljevi poput vodovoda, mostova, prevodnica, elektrana, železničkih stanica, škola i bolnica. Ona je takođe napomenula da se ukupan broj žrtava bombardovanja procenjuje na najmanje 2.500 ljudi. Od toga 1.500 civila, Srba kao i Albanaca i ljudi drugih nacionalnosti, kao i 81 dete srpskog, albanskog i drugog porekla. Najmanje 5.000 civila je povređeno. Golubovićeva je potom objasnila da se ovim događajem želi odati i pomen ovim žrtvama, ali i svim žrtvama od tada kao i onim u aktuelnim svetskim sukobima, i zamolila je sve prisutne da ustanu i minutom ćutanja odaju poštu svim žrtvama. Prof. dr Norman Peh – pravnik i profesor emeritus političkih nauka i javnog prava na Univerzitetu u Hamburgu, predsedavajući žirija Evropskog tribunala za rat NATO-a protiv Jugoslavije, član Međunarodnog Aušvic komiteta i dr Kurt Grič – Istoričar i istraživač konflikata učestvovali su u diskusiji u kojoj je pokušano dati odgovor na pitanja poput kojih su razlozi za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje su bile lokalne i međunarodne zavađene strane i koje stavove su zauzimali, kako je tada obrazloženo bombardovanje i koliko je to bilo potkrepljeno činjenicama, koliki je tada bio uticaj medija na stvaranje jedne proratne atmosfere na Zapadu i Istoku, koje su bile realne alternative za rešavanje tadašnje krize na Kosovu i Metohiji, kako je bombardovanje NATO-a uticalo na političku situaciju na Balkanu i u svetu tokom narednih 25 godina od tada, koji su bili dugotrajni politički, ekonomski i društveni uticaji napada NATO na Srbiju i Crnu Goru, kako se “operacija Milosrdni anđeo” može oceniti sa moralnog, političkog i pravnog gledišta.
Neutralnost Austrije
Raspravljalo se i o neutralnosti Austrije, kao i o rezoluciji 1244 koja je u junu 1999. usvojena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i o tome da li je priznavanje takozvane nezavisnosti Kosova bilo otvaranje Pandorine kutije, kao i kako obojica vide perspektive za mir na Kosovu, Balkanu, u Evropi i u svetu i kolika je opasnost od Trećeg svetskog rata. Pritom su sva pitanja posmatrana sa tadašnjeg kao i današnjeg gledišta.
Perspektive mira
Po pitanju perspektiva za mir, odnosno predloga rešenja, između ostalog je rečeno da sve strane treba da se vrate poštovanju i pridržavanju međunarodnog prava, koje je od različitih strana i velikih sila kršeno 1999. ali i danas, kao i da se samo tako u budućnosti može osigurati mir u svetu. Posle podijumske usledila je diskusija sa publikom u kojoj je prof. dr Volfgang Rorbah iz Beča, koji je još 80-ih godina bio aktivan na Balkanu i Srbiji i Crnoj Gori na ekonomskim i naučnim poljima, probio led tako što je objasnio i ekonomske razloge, koji su 90-ih godina doveli do ratova u Evropi i naposletku i do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Inače, tokom večeri prikupljeno je 1.075 evra donacija za socijalno ugrožene porodice na Balkanu i najugroženije slučajeve i bolesnu decu u Tirolu.
