Spor je pokrenuo 1985. prebeg agenta Olega Gordijevskog koji je više od deset godina Londonu odavao tajne iz Kremlja. Kada je postao sumnjiv, britanski agenti uspeli su da ga prošvercuju u gepeku automobila.
Obaveštajni stručnjaci smatraju Gordijevskog koji je imao kodno ime "Hetmen", za jednog od najznačajnijih agenata pri kraju Hladnog rata.
Dokumenta koja je objavio britanski Nacionalni arhiv po "zakonu 30 godina" za skidanje oznake tajnosti, pokazuju da je Gordijevski toliko bio značajan Britancima, da je premijerka Margaret Tačer odobrila sporazum po kojem bi supruzi i ćerkama tog bivšeg agenta KGB-a bilo omogućeno da mu se pridruže, a da zauzvrat London neće proterati sve agente koje je razotkrio.
Moskva je odbila tu ponudu i Tačer je naredila proterivanje 25 Rusa, uprkos protivljenju ministra spoljnih poslova Džefrija Haua koji je smatrao da treba proterati samo devet, da ne bi došlo do masovnog proterivanja Britanaca iz Sovjetskog Saveza baš kada je pod vođstvom Mihaila Gorbačova počelo popuštanje napetosti između ŠSR-a i Zapada.
Sovjetski Savez je proterao 25 Britanaca, što je pokrenulo drugi krug proterivanja u kojem su obe strane isterala po još šest zvaničnika. Diplomatski odnosi ipak nisu bili ozbiljnije ugroženi.
Dokumenta pokazuju da je Margaret Tačer prihvatila preporuku Ministarstva spoljinih poslova da "podvuče crtu ispod epiziode s Gordijevskim" i ne protera češke, bugarske i istočnonemačke agente koji su razotkriveni.
Gorbačov i Tačer su potom izgradili konstruktivan odnos, a među dokumentima iz 1985. su i čestitke za rođendan koje je razmenilo to dvoje lidera.
Porodica Gordijevskg je bila pod 24-časovnim nadzorom KGB-a šest godina, sve dok mu nije omogućeno da 1991. odu u Veliku Britaniju. Gordijevski je 2007. dobio odlikovanje kraljice Elizabete Druge.
