Posla je vrlo malo, a treba održavati preduzeće dve godine u uslovima pandemije i sa bitno smanjenim prometom, kaže Aleksandar Seničić, direktor Jute.
Pandemija korona virusa bacila je na kolena mnoge delatnosti i firme, ali čini se da su turističke agencije zbog ove pošasti najgore prošle. Nekada su građani Srbije putovali tokom cele godine, Grčka je bila omiljena letnja destinacija, a izleti tokom uskršnjih i prvomajskih praznika obavezni. Kako je u martu krenula pandemija korona virusa, sve se okrenulo naglavačke.
Proleće 2020. prošlo je u strogoj izolaciji, a kada su se granice otvorile početkom juna te godine malo ko se usuđivao da krene na put. Kada je pre godinu dana počela vakcinacija činilo se da stvari idu nabolje, ali su ubrzo počele da se zatvaraju tek otvorene granice i putovanja su opet stopirana.
Danas u Srbiji posla za više od 300 agencija jednostavno nema, a tokom protekle dve godine imale su svega petnaestak odsto prometa u odnosu na 2019. godinu. Iako im je država izašla u susret i produžila rok za vraćanje novca turistima, koji su pre pandemije uplatili odmor, sa januara 2022. na februar 2023. godine, to nije mnogo utešilo zaposlene. Mnogi radnici su otišli iz ove delatnosti, a procene su da je 80 odsto zaposlenih uhlebljenje našlo negde drugde. Danas u agencijama čami po jedan do dva radnika.
– Jednostavno posla nema, a treba održavati agenciju dve godine i kada nemate promet, a to je uz obavezu da sve svoje usluge plaćaju unapred prava propast. Sve to je dovelo do toga da imamo mnogo novca napolju koji ne možemo da vratimo – kaže za “Vesti” Aleksandar Seničić, direktor Jute.
On kaže da se od pogoršanja epidemijske situacije u septembru gotovo ništa nije radilo, a i ono malo putovanja što je bilo je, ocenjuje, na nivou statističke greške.
Novac koji su srpske agencije uplatile stranim partnerima je zarobljen i to je velika muka, a prema procenama više miliona evra je na računima kooperatera u inostranstvu.
– Muka je što su strani hotelijeri i vlasnici kuća taj novac potrošili na svoju egzistenciju. Oni ne spore da se taj novac može iskoristiti u smislu korišćenja njihovih usluga, ali nemaju odakle da ga vrate – kaže naš sagovornik i dodaje da je to bio razlog zbog čega su tražili da Vlada produži rok za vraćanje novca turistima.
Država je kao i sve ostale branše pomogla turističke agencije sa isplatom zarada, ali na žalost to nije bilo dovoljno, pa su neke ušle u stečaj.
U celoj ovoj krizi, radnici iz turističkih agencija su dobili vest da je propao najveći turoperater u Grčkoj sa kojima je poslovao veliki broj naših agencija.
– Imamo oko tri miliona evra samo u toj agenciji. Vrlo je neizvesno da li ćemo moći da naplatimo te pare i tu nam takođe treba pomoć države da pokušamo da dođemo do našeg novca, da ne ostane u Grčkoj – ukazuje Seničić.
Propast najvećeg grčkog operatera će dovesti, nastavlja naš sagovornik, do zatvaranja još nekih agencija u Srbiji.
– Neke srpske agencije su uplatile i po 600.000 – 700.000 evra i logično je da neće moći da prežive. Grčka država nema nikakvu garanciju kojom bismo mogli povratiti novac – priča Seničić.
On govori da su im obećani krediti Fonda za razvoj, kao pomoć za likvidnost, a jedan deo agencija ih je dobio tokom 2021. godine, dok drugi još čekaju na ovaj novac.
– Situacija je veoma teška, vlada velika neizvesnost među radnicima, koji ne znaju šta ih čeka – zaključuje naš sagovornik.
Iskoristiti zamenska putovanja
Svi putnici koji imaju “zamenska putovanja” mogu tokom cele ove godine da ih iskoriste i to i jeste najbolja preporuka ukoliko žele da dođu do svoga novca. To je najjednostavniji način, a oni koji ne iskoriste, iz bilo kog razloga, mogu da očekuju povraćaj novca sledeće godine – kaže Seničić.
Mnogi građani su već iskoristili te vaučere i prošle godine su letovali širom Evrope.
Mali prvi stradaju
U najtežoj situaciji zbog pandemije su se našle male porodične agencije. To su firme gde radi dvoje, troje zaposlenih svi iz iste kuće, tako da su te porodice dovedene na rub egzistencije. Prema rečima Ljiljane S. muž i ona su radili u svojoj agenciji, a kada je počela korona muž je bio prinuđen da potraži posao na drugom mestu.
– Jednostvano, morali smo da brinemo o deci, tako da sam ja sama ostala u firmi pokušavajući da kako tako poslujem – priča ona.
Na žalost čak 80 odsto agencija u Srbiji su upravo male, porodične i kako ističe Seničić “tu bi trebalo da gledamo kako njima da pomognemo”.
