Neverovatno je koliko je Tadić u stanju sve da iskoristi za ličnu reklamu i preokrene u svoju korist, pa i to što se našao pred prekršajnim sudijom zbog ispijanja šampanjca, ne bi li ostavio utisak svežine kao da je juče izabran, pa još nije stigao da razočara gladne, siromašne i nezaposlene.
Prekršajni postupak protiv Tadića izgledao je kao predizborni miting, a iskoristiću iskustvo sudskog izveštača, u nadi da sam tih godina makar nešto naučio, da sagledam tri osnovna elementa predsednikove odbrane.
Odbrana bez advokata. Poslednji trend u Specijalnom sudu je da optuženi mahom ne angažuju advokate, već prihvataju branioce po službenoj dužnosti, pa neka ih plaća država kada će već biti osuđeni. Upada u oči da predsednik nije uzeo advokata, ali iz drugog razloga. Šta će mu, kada već ima Šaperovu markentišku agenciju.
Naivnost. Pred novinarima predsednik je rekao da nije znao da je piće zabranjeno na stadionima, čime je pokazao nepoznavanje latinskih izreka, uključujući one pravnog karaktera koje važe i u srpskom zakonodavstvu. "Nepoznavanje prava nije izgovor" (Ignorantia legis non excusat). To kod sudije ne može da upali, ali je kod glasača ostavio utisak pokajnika.
Nevinašce. Boris, Jagnje Božje (Agnus Dei – opet poduka predsedniku iz latinskog jezika), jednako je bio dopadljiv i kada je rekao da je popio samo gutljaj da proslavi pobedu reprezentacije, čime se umilkio i navijačima i ženskom delu biračkog tela. Naime, svaki oženjeni čovek dobro poznaje lelujavi izgovor: "Popio sam samo piće, dva".
Poštenje. "Spreman sam da kao i svaki građanin platim ili izdržim kaznu". Ma hajde. Samo zamišljam kako mu sudija klepa dva meseca u Padinjaku. Šutanovac skrušeno poklanja staro konjsko ćebe, razduženo kao vojska koju smo nekada imali, Oli Ren obećava da će redovno da šalje pljuge, Mlađan savetuje predsednika da se nikako ne saginje kada ispusti sapun, a Palma prosipa vodu za njim. Marketinška agencija "Tadić i Šaper" i to bi znala da iskoristi. Osvanule bi reportaže namenjene biračima sa sela o predsedniku koji krotko sadi beli luk i ozbiljno sluša savete Zaharija Trnavčevića dok muze kravu, kao što je Tito kupovao simpatije radničke klase poziranjem zvaničnim fotografima za strugom i u plavom mantilu, minut pre nego što će poći da ulovi većeg srndaća nego Čaušesku dan ranije.
U ozbiljnim zemljama ovakvi događaji predstavljaju skandal, koji se ponekad loše završi za aktere. Tako su opozicija i javnost ove godine optužili ministra finansija Japana Šoići Nakagavu da je na konferenciji za medije na ministarskom sastanku G-7 u Rimu bio pijan. Njegov govor zvučao je konfuzno, oči su mu se sklapale i glava klonula. Nakagava je tvrdio da je zbog prehlade uzeo veću količinu tableta, ali mu nije vredelo. Strogo japansko shvatanje časti nalagalo je ostavku. U Srbiji takav rasplet je nemoguć, bez obzira da li je reč o predsedniku, razmahanom kavgadžiji Velji, nekom ministru ili makar činovniku. Ovde je sve reklama, šminka i cirkus.
Pošto je predsednik zaveštao organe u slučaju smrti zloupotrebiću u lične svrhe novinski prostor koji mi je dat, pa oglašavam: Pri zdravoj pameti i slobodnoj volji, ukoliko nastradam u saobraćajnoj nesreći, kataklizmi, sudnjem danu, ili sličnom, a ne budem sposoban da se izjasnim, da mi doktori ni u ludilu ne presađuju predsednikovu jetru.
