Otkad je predsednik SAD Džozef Bajden odustao od kampanje za svoj reizbor, razmatra se mogućnost da crnkinja osvoji predsedničku funkciju. Kandidatura potpredsednice Kamale Haris preusmerila je pažnju na afroamerikance, demografsku grupu koju i vladajuće demokrate i opozicioni republikanci smatraju ubedljivom, ali se višestruka iskustva o tome i političke preferencije te društvene grupe često ne razmatraju u javnoj debati. Kampanja Kamale Haris je takođe ponovo pokrenula diskusije među crncima o njihovom uticaju na ovim izborima.
– Crnci su meta, mi držimo ključeve kraljevstva. Ovo je naš trenutak – rekao je Lens Robertson, izvršni direktor grupe odbornika „Crnog grada Džordžije“. “Crni čovek je izgradio Ameriku. Sada je vreme da Crni čovek spase Ameriku”, rekao je on.
Crni muški glasači tradicionalno su jedna od najkonzistentnijih demografskih grupa za demokrate. Ove godine, međutim, obe glavne stranke vide crnce, posebno mlađe od 40 godina, kao sebi dostižne birače. Da li će crnci izaći u velikom broju i u kojoj meri će zadržati tradicionalnu podršku demokratskim kandidatima, moglo bi se pokazati odlučujućim u novembru.
Preokret sa odustajanjem Bajdena
– Na početku ovog procesa mnogo je crnaca posmatralo ove izbore s mnogo skepticizma i straha – rekao je biskup Redžinald Džekson, predsednik sve 534 afričke metodističke episkopalne crkve u Džordžiji.
– Ali od promene liste demokrata, došlo je do preokreta. Mislim da osećaju da imaju nešto što mogu da podrže. Mislim da se rešavaju mnoga pitanja koja su mnoge od njih učinila skeptičnim – istakao je on.
Crni birači su istorijski davali prioritet politikama građanskih prava i ekonomske mobilnosti, što je dovelo do ogromne podrške demokratama.
Ali, način na koji se te zabrinutosti pretvaraju u političke preferencije promenio se pošto su se tradicionalne veze sa institucijama poput crnačke crkve pokvarile za neke mlađe crne Amerikance.
– Crnačka crkva je, u mnogim aspektima, bila prekretnica za crnog čoveka, a mi tek sada radimo na tome da odgovorimo na tu potrebu i da je ispravimo – rekao je Džekson.
Za mnoge mlađe crnce, naglasili su sagovornici, na prvom mestu su stvaranje bogatstva, preduzetništvo, reforma policije i politika protiv diskriminacije na radnom mestu.
Ulazak potredsednice SAD Kamale Haris u predsedničku trku pokrenuo je nalet organizovanja među njenim saveznicima – Crnim muškarcima. Dan pošto je Bajden odustao od trke i podržao Haris, virtuelna konferencija skrojena za crnce okupila je više od 53.000 učesnika i prikupila više od 1,3 miliona dolara.
Taj skup koji je organizovao “Win With Black MenW, kolektiv grupa koje predvode crnci, od tada je svake nedelje imao sastanke kako bi angažovao organizatore koji ciljaju na crnce.
“Blagostanje i zdravlje”
Haris je takođe obnovila svoj pristup crncima. Njen štab smatra da ima pobedničku poruku o prioritetima crnaca: „To su blagostanje i zdravlje“, rekao je demokratski strateg Antjuan Sirajt.
Cilj je i da se kampanja pozabavi dugogodišnjim skepticizmom mnogih crnaca u pogledu političkog sistema, kojeg smatraju diskriminatornim i da ne reaguje u njihovom interesu. Drugi cilj je potencijalno oklevanje muškaraca da žena bude na najvišoj funkciji u zemlji.
I republikanci upravo zbog tih dugogodišnjih frustracija vide priliku da uđu među crnce. Donald Tramp često govori o svom interesovanju da dobije veću podršku crnaca. Crni republikanci bili su domaćini serije skupova „Kongres, konjak i cigare“ u gradovima gde žive mnogi crnci.
– Demokratska partija godinama uzima crnce zdravo za gotovo, ali poruka predsednika Trampa ima odjek na istorijskim nivoima jer on radi posao – rekao je Džanaja Tomas, direktor crnih medija Trampove kampanje.
Markus Robinson, viši portparol Demokratskog nacionalnog komiteta, nazvao je republikansku strategiju približavanja crncima „opsenom, rasno nabijenom retorikom i uvredljivim stereotipima – od preispitivanja identiteta potpredsednice Haris, do tvrdnji da bi crnci trebalo da se okrenu Trampu jer je on osuđeni prestupnik“ – što su i mnogi crnci.
