Slovenačke vlasti negiraju optužbe da su štićenicima domova za stare tokom epidemije koronavirusa uskraćivale lečenje u bolnicama i odbacuju tvrdnje da je to razlog što je od ukupnog broja umrlih u toj zemlji 80 odsto smrtnih slučajeva bilo u smeštajima za stara lica.
Ministar zdravlja Tomaž Gantar odbacuje opružbe poslanika stranke “Levica”, koji tvrde da su teško oboleli stari ostavljani da umru po domovima. Poslanici “Levice” prenosili su informacije prema kojima su postojali spiskovi “otpisanih lica” kojima je određivano koga poslati u bolnicu, a koga ne.
Među 107 smrtnih slučajeva kod zaraženih koronavirusom u Sloveniji najviše je onih koji su živeli u domovima za starije i nemoćne, i to oko 80 odsto, navode slovenački mediji. Gantar je upozorio da su štićenici tih ustanova u proseku stari 86 godina, i da su mnogi preminuli, uz Covid-19, imali i druge bolesti.
U javnost je sa optužbama prvo izašao Dušan Keber, nekadašnji ministar zdravlja Slovenije, koji tvrdi da su “spiskovi za odstrel” postojali i da su “stručni konzilijumi” nekim starijim ljudima unapred odredili smrtnu kaznu, odnosno da nisu predvideli njihovo lečenje u slučaju da se zaraze.
Keber je, zbog toga, “pobedu nad Covidom-19” , kako su je označile vlasti, cinično preimenovao u “Janšinu penzionu reformu”.
Mediji su pisali da je posle ulaska virusa u dom za stare u Šmarju, u bolnici u Celju osnovan svojevrstan konzilijum koji su činili direktor te ustanove, jedan lekar specijalista i jedan lekar opšte medicine, koji su pregledali kartone štićenika doma i davali preporuku o “svrsishodnosti lečenja” svakog od njih.
To je, prema tvrdnjama onih koji prozivaju slovenačke vlasti, zapravo, bila odluka koga lečiti, a koga ne.
Slovenački mediji napominju da su se zaposleni u slovenačkim domovima za stare od početka epidemije žalili da nemaju potrebnu opremu za negu obolelih štićenika, kao i da za tako nešto nema potrebnog kadra sa medicinskim znanjem.
