Advokati, koji su nezadovoljni Uredbom Vlade Srbije o obavezi izdavanja fiskalnih računa za naplaćene usluge stupili u protest upozorenja, podelili su kako stručnu, tako i nestručnu javnost. I dok dobijaju svesrdnu podršku zaposlenih u sudovima, ali i Ministarstva pravde, većina građanja Srbije, ali i ekonomskih stručnjaka smatra da je pozadina drugačija i da se zapravo iza protesta krije namera da pripadnici ove profesije izbegnu plaćanje poreza.
Obrazloženje kojim protest pravdaju advokati, podsetimo, jeste da bi obavezom izdavanja fiskalnih računa bila narušena osnovna prava profesije – samostalnost i nezavisnost.
Međutim, Milica Bisić, profesor javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, tvrdi da su argumenti branilaca pravde, u najmanju ruku, neobični.
– To da bi bila ugrožena nezavisnost profesije uopšte ne stoji. Fiskalne kase znače način beleženja prometa i izračunavanje osnovice za porez. Oni su kao i svi drugi poreski obveznici dužni da dostave podatke o tome – kaže Bisićeva.
Profesorka podvlači da je podjednako neobičan argument da bi uvođenjem kasa bilo narušeno i pravo klijenata s obzirom na to da ni prilikom kupovine hleba u prodavnici nigde ne piše ko ga je kupio.
– Advokatska komora ima listu usluga koje pružaju, a imaju i cenovnik. Šta je onda tu sporno ako ne činjenica da bi sada trebalo da evidentiraju prihode, odnosno promet – pita se ona.
Odgovor je, po mnogima, više nego očigledan. Javna je tajna da mnogi srpski advokati mesečno zarađuju velike sume novca, koje dostižu i do 10.000 evra. Ipak, zvanični podaci govore da većina njih plaća porez paušalno, bez prijave prihoda, i to između 260 i 600 evra mesečno. Evidentiranjem celokupnog prometa, tako bi, dobar deo advokata prešao na plaćanje poreza na dobit, što bi moglo biti i nekoliko puta više nego što sada