Aco Pejović prisetio se svoje prošlosti, pa je izneo niz detalja o kojima do sada nije pričao javno.
On je otvorio dušu i opisao kako je izgledalo njegovo odrastanje i detinjstvo, a prisetio se i prvog posla koji je radio.
– Imao sam ono najbitnije, srećno detinjstvo. Nisam imao sve kao ovi klinci danas, nisam mogao odmah sve da dobijem. Imao sam pažnju, ljubav svoje porodice, bilo je da izađeš van kuće i da jurcaš za loptom, drugačije su se stvari odvijale davnih godina. Bio sam u đačkom domu, imali smo krevete na spratove. Bilo je lepo, bio sam klinac, tamo nikog svog nisam imao, imali smo fiksne telefone i moraš, ako imaš problem, u govornicu da čekaš da se javiš. I one loše stvari koje sam u tim danima proživeo opet bih sve isto – kazao je na početku i dodao:
– U vojci je malo drugačije, nađeš srodnu dušu drugarsku, ja sam neko ko podržava da se uvede služenje vojnog roka. Mislim da je to dobra stvar, očeliči te, napravi te muškarcem, zna se neki red, znaju se obaveze… Moram da priznam da sam bežao iz vojske na jednu noć. Ja sam u Virovitici služio vojsku, svirao sam u vojničkom domu, preko dana sam radio u biblioteci. Dolazili su ljudi na svirku, kao na žurku, upoznavao sam razne ljude, žene… Hoćeš da izađeš, ali ne možeš… – istakao je on za “Premijeru, vikend specijal”.
Prisetio se i nekadašnjeg posla u inostranstvu, kada je posle nepunih nedelju dana dobio – prekid radnog odnosa.
– Živeo sam Francuskoj davnih godina, bio sam tamo, bio bauštelac, tako se zove sad to. Pravili su se temelji, bila je neka mašina koja kopa to i posle je vratiš… Dobio sam otkaz posle šest dana, sačekala me koverta i zahvalnica – kazao je na kraju Pejović.
