Aleksandar Stanimirović, poznatiji kao Aca Amadeus, otkrio je u intervjuu za portal Nova.rs da planira da se preseli iz Beograda, koji je u poslednje vreme postao mnogo zagađen, kako bi sačuvao zdravlje sebe i svoje porodice. Pričao je i o Bojanu Zlatanoviću Tokanu, njihovom bubnjaru koji je u 2020. godini preminuo od posledica koronavirusa.
Kako ste proveli doček Nove godine?
– Novu godinu smo dočekali u krugu porodice i sa jednim malim, ali dobrim društvom ovde u Golupcu, u selu Usije. Tako smo ispratili staru 2020. godinu – ne ponovila se nikada više…
U poslednje vreme niste toliko često u Beogradu, već u svojoj kući van grada. Koji je glavni razlog toga? Da li je korona doprinela tome da više vremena provodite u Golupcu? Koliko se život u glavnom gradu razlikuje od onog izvan njega? Šta vama više prija?
– Mislim da svi gledamo kako da pobegnemo iz grada. Ono što su gradovi doskora bili, više nisu. Jako su zagađeni, kancerogeni. Trudim se da svoj život i život moje porodice usmerim onako kako treba da bismo produžili naše živote. To se u gradu više ne može desiti, tako da planiramo da se skroz preselimo ovde u Golubac, a već smo se na neki način i preselili. Naravno da mi više prija da budem na Dunavu, da pecam, da se odmaram, ali i da sviram ovde sam sa sobom, dok ne krenu svirke.
Uprkos koroni, svoju publiku obradovali ste novom pesmom. Kako je izgledalo snimanje za vreme pandemije?
– Objavili smo jednu pesmu za vreme pandemije koja se zove “Slepi putnici”, a izgleda da ćemo izdati i još jednu, koja je već gotova. Snimanja su izgledala odlično, isto kao i pre pandemije. Ovu poslednju pesmu za koju samo čekamo pravi trenutak da izađe, odsvirao je naš preminuli bubnjar, tako da jedva čekam da je izdamo.
Koliko vam nedostaju koncerti? Nadate li se da ćete se uskoro vratiti na scenu?
– Naravno da nam mnogo nedostaju koncerti i nadamo se da ćemo se uskoro vratiti na scenu. Molimo boga da se to što pre desi jer to je naš život. Mi stvarno bez toga ne umemo da živimo.
Kakva će biti sudbina muzičara posle korone? Koliko će vremena morati da prođe kako bi se stvari vratile u normalu, s obzirom da je kriza posebno zahvatila vašu profesiju.
– Mi živimo u najlepšoj i najboljoj zemlji na svetu, tako da jedva čekamo da korona prođe, a nama muzičarima mislim da će biti prelepo. Kad mi Balkanci eksplodiramo, to će biti haos i to jedva čekamo.
Po čemu ćete pamtiti 2020. godinu? Koji vam je bio najjači utisak iz prošle godine?
– Uopšte ne želim da pamtim 2020. godinu. Kao što sam i rekao na početku intervjua – ne ponovila se…
Nažalost, nedavno ste izgubili jednog vašeg člana, bubnjara Bojana Zlatanovića Tokana. Jeste li razmišljali o tome da mu u budućnosti na nekim koncertima odate počast na neki način?
– Naša dužnost je da on živi i da bude večan, a mi ćemo se potruditi da kroz Amadeus bend i kroz nas on živi večno. To je naša moralna i životna obaveza.
Koje je vaše najlepše sećanje na Tokana? Zbog čega ga nećete nikad zaboraviti?
– Tokan je bio jedno predivno stvorenje i moj kum. On me je krstio u crkvi. Sigurno je bio najbolji bubnjar, kao i pevač na ovim prostorima. Ceo život smo bili zajedno, ali sada moramo dalje. Zauvek će živeti sa nama.
Da li je imao neku neostvarenu želju?
– Nikada nije bio onaj koji je jurio želje, niti je imao neke velike želje. Radio je ono što je mislio da treba da radi. Sledili smo mi njega, a sledio je i on nas. Mislim da mu se svaka želja u životu ostvarila.
Čak i tokom nesreće koja vas je zadesila, Amadeus bend ostao je dosledan svojim uverenjima molbom da se umesto kupovine cveća za Tokanovu sahranu novac uplati u humanitarne svrhe. Malo ko zna koliko ste do sada imali humanitarnih akcija. Zašto ne volite da pričate o tome?
– O našem humanitarnom radu ne mogu ja da pričam. O tome neka pričaju drugi. Mi volimo tako da radimo, i radićemo to dok smo živi.
Možete li nam reći nešto više o neobičnom humanitarnom koncertu koji ste održali za zatvorenike Kazneno-popravnog zavoda u Nišu? Kako ste došli na tu ideju?
– Želeli smo to da uradimo i drago nam je bilo da smo tim ljudima dali dva sata slobode. Mada moram da priznam da nam je svima u bendu bilo jako stresno gledati ih jer mi odlazimo u svoju slobodu, a oni ostaju tu. Ipak su i oni ljudi…
Šta mislite, kada će biti kraj ove pandemije?
– Nadam se da će u aprilu sve doći na svoje mesto, jer ne može ovo da traje doveka.
Verujete li da će sa vakcinacijom biti bolje i da ćemo nakon toga svi biti dobro?
– Mislim da će nam svima biti dobro kada budemo postali bolji ljudi nego što inače jesmo.
Koja je prva stvar koju ćete uraditi kada korona bude zvanično gotova?
– Isto kao i sve do sada, samo što ću eto, raditi za nas, za našu firmu i naš bend, kao i za naše fanove, naravno. Angažovaću se 1000 %.
