Nikada se ranije nije dogodilo da se najmoćnija stranka u Srbiji obračunava sa javnim servisom kao što je to bio slučaj u martu prošle godine. Pravu pometnju je napravila Srpska napredna stranka kada je dala sebi za pravo da saopšti da "RTS služi kao svakodnevni poligon za prljave napade na predsednika SNS-a Aleksandra Vučića". Krajem godine, taj utisak je smenila, u najmanju ruku, neobična smena Utiska nedelje s kanala B92. Menadžment ima svoje objašnjenje, ali i autorka Olja Bećković i mnogi koji je podržavaju smatraju da je reč o zabrani koja je došla od vrha vlasti.
Vlast voli da kaže da priča o pritisku na medije plasira opozicija, ali i bez političara novinari imaju mnogo razloga za brigu za svoj položaj. Ni cenzura, ni autocenzura se u Srbiji ne smanjuje, pokazuje poslednje istraživanje Udruženja novinara Srbije. Možda i očekivan rezultat, uzimajući u obzir da je povrh svih problema novinarska profesija opterećena i hroničnim nedostatkom esnafske solidarnosti.
– Ekonomski položaj medija je iz godine u godinu sve teži, pa je pitanje autocenzure možda drastičnije izraženo jer su novinari uplašeni za svoj posao. To se sigurno negativno izražava na slobodu medija. S druge strane, centri finansijske i političke moći koriste svaku priliku da medije podsete da ih nedovoljno miluju. Pa i naš premijer Aleksandar Vučić često govori da je žrtva u medijima, a predsednik države Tomislav Nikolić da je žrtva tabloida – kaže Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.
Medijska zajednica je i dalje u situaciji da se bori i protiv straha, ali i protiv onih koji su spremni da na mišiće stečenu medijsku slobodu ugroze, bilo da su "dežurni u Kliničkom centru ili službi za informisanje vladajuće stranke".
Novinari u Srbiji su i tokom 2014. godine brutalno i fizički napadani, pretili su im i direktori i lokalni funkcioneri, a držana im je i bukvica o lepom ponašanju. U novogodišnjoj večeri, u centru Valjeva, metalnom šipkom sa leđa nepoznati napadač je nasrnuo na novinara Medija centra Železnica Srbije i lista "Pruga" Aleksandra Rankovića. Vladimir Pročikević, pomoćni trener Fudbalskog kluba Radnički iz Niša, napao je urednika sportske rubrike "Narodnih novina" Dušana Jocića, dok se predsednik KK Crvena zvezda Nebojša Čović fizički obračunao sa voditeljom TV Kopernikus Dejanom Anđusom, koji je završio u hitnoj pomoći.
Dragani Zečević, novinarki "Večernjih novosti" iz Kuršumlije, u dvorištu kuće oštećen je automobil, a Željko Tvrdišić, dopisnik Tanjuga i urednik Kontakt plus radija iz Kosovske Mitrovice dobio je poruke zastrašivanja preko društvene mreže Fejsbuk.
Otvoreno, na verbalni napad, osmelili su se lokalni funkcioneri. Goran Đorđević, v.d. generalnog direktora kompanije Jumko iz Vranja, uputio je pretnje novinarki RTV Vranje Mariji Krstić Jordanov, dok je Anita Mitrović Đukić, zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika "Novi put" iz Jagodine izjavila da joj je pretio član SNS-a iz tog grada Daniel Mesihović. Gradonačelnici Smedereva Jasni Avaramović UNS je više puta skrenuo pažnju da krši slobodu javnog informisanja, a gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je dobio kritiku za neprimerene izjave.
Pretnje novinarima u Srbiji su krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Međutim, problem je što se ti slučajevi rešavaju ili sporo ili nikako.
– I kada ukažemo na ugrožavanje slobode medija, najčešće nema sudskog epiloga. I dalje ne znamo ko je bacio bombu na kuću Dejana Anastasijevića, ko je prebio urednika Foneta Davora Pašalića. Ni posle šest godina se ne zna ko je napao novinara Bete Miloša Đorelijevskog, a siguran sam da se u policiji u tome zna, kao što se zna ko je od policajaca napao brata premijera Srbije. U tom slučaju istraga ide u pravcu pronalaženja krivih, a kada je reč o novinarima to nije tako. Znači, ne postoji politička volja da se napadi na medijske radnike razreše, pronađu i kazne odgovorni – podvlači Nino Brajović.
Bolna tačka informisanja očigledno su i sami novinari, jer istraživanje UNS-a ukazuje i da vlasnici privatnih medija prednost pri zapošljavanju daju osobama koje nisu kvalifikovane za taj posao. S druge strane, ističe Nino Brajović, i sami vlasnici medija su ugroženi time što je medijsko tržište u Srbiji skromno i siromašno.
– Kada je reč o štampanim medijima, danas se prodaje 30 do 40 odsto manje tiraža nego što je to bilo pre sedam godina. To jasno govori da su veze centara političke i finansijske moći i njihov uticaj prema vlasnicima medija, odnosno prema poslodavcima, veće. Ali verujem da bi u onoj meri u kojoj bi kredibilitet naših medija bio veći, i uprkos ekonomskoj krizi, građani kupovali štampane medije.
Komisija za istragu
– Jedino za šta su se novinari i medijska zajednica izborili jeste da se preko Komisije za istragu za ubistva novinara najzad procesuiraju odgovorni za ubistvo Slavka Ćuruvije, da se pronađu ubice Milana Pantića i da se utvrde sve okolnosti smrti Dade Vujasinović. To je definitivno napredak i mislim da je zbog toga Srbija malo skočila na rang-listi slobode medija koji vode Reporteri bez granica. Ali, to nije dovoljno – ocenjuje Nino Brajović.
Beskamatne pozajmice
Udruženju novinara Srbije ć najčešće se javljaju za pomoć honorarci, ali tek svaki deseti odluči da pokrene sudski postupak protiv vlasnika medija koji im duguje novac. Plaše se da će izgubiti i taj posao. UNS daje i bespovratnu pomoć i beskamatne pozajmice kolegama, a na to ime za poslednjih deset godina dali su više od milion evra svojim članovima.
Kanal propagande
– Srbija je u samom vrhu po broju sati koji ljudi provode gledajući TV program, i zato je to značajan kanal propagande, bilo vlasti ili nekog centra moći. Dakle, mesto koje su tradicionalno imale novine prepuštaju televiziji i multimedijima i postaju poligon borbe uticajem – ističe Nino Brajović.
