Rastko Jović, profesor kanonskog prava na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gostovao je u Minhenu i na bogoslužbenom mestu u Dominikus centru pred više od 50 vernika govorio o postu nekad i sad.
Njega je protojerej Ilija Romić predstavio rečima “ono što je nekada bio naš prijatelj dr Radovan Bigović, sada Rastko polako, ali sigurno zauzima njegovo mesto u Srpskoj pravoslavnoj crkvi”.
– Hrišćanstvo u najranijem periodu pravi radikalni zaokret prema konceptu posta, koji je postojao ranije u drugim religijama. Post duhovnu dimenziju ne dobija tako što samo jedete hleb i pijete vodu, nego svoju duhovnu dimenziju zadobija u tome što se svesno odričete hrane da bi vašem bližnjem bilo bolje. U tome je revolucija hrišćanstva i njegova privlačnost, jer je pokazalo da su ljudi spremni da žrtvuju sebe zarad drugoga. U to rano doba hrišćanstva nije bio akcenat na tome šta jedete – naglasio je Jović.
On je dodao da tu nigde nema kulinarskih saveta, pogotovo ne u smislu preporuke “posnog kuvara”, što je danas u Srbiji česta pojava.
– Kada dođe do kalendarskog pomeranja crkvenih praznika tada pravoslavni Srbi u jednoj godini poste više od 200 dana, a tome doprinosi i stari kalendar koji mi koristimo za razliku od drugih pravoslavnih naroda, koji koriste novi, kao Grci na primer. Niko drugi od pravoslavnih naroda ne posti duže od pola godine kao što je to kod Srba – kaže Jović.
