Posle sjajnog starta na Svetskom prvenstvu – odlične igre i remija na premijeri sa braniocem titule Brazilom (0:0) i goleade protiv Zaira (9:0), plavi su odigrali nerešeno sa Škotskom (1:1) i – primetan je bio pad forme. Pored toga, posle početne euforije koja u takvim trenucima uvek nastaje na nerealnim ambicijama, došlo je do čak mučne atmosfere u taboru našeg državnog tima, jer je posle jednog nimalo prijatnog razgovora vođstva FSJ sa tada moćnim Stanetom Dolancom postalo jasno da od obećanih premija za uspeh – nema ništa.
U takvim okolnostima, našim fudbalerima nimalo nije prijalo saznanje da je reprezentacija SR Nemačke, inače aktuelni evropski prvak, umesto kao prva takmičenje po grupama završila kao drugoplasirana i da će nam se putevi ukrstiti već u drugoj fazi.
– Znali smo da ćemo u novoformiranoj Grupi B biti sa Poljskom i Švedskom, pa smo se nadali i dolasku DR Nemačke, jer bismo u toj konkurenciji imali realne šanse da se borimo i za prvo mesto i – plasman u finale – pričao je tada u Diseldorfu Jovan Aćimović, jedan od naših najboljih igrača na Svetskom prvenstvu.
Ali, sudbina je htela drugačije. Na megdan plavima 26. juna 1974. na Rajnstadionu izašli su izabranici Helmuta Šena. Bio je to četvrti sudar "pancera" i plavih na Mondijalima. Prva dva su dobili Nemci – u Švajcarskoj ’54. (2:0) i Švedskoj ’58. (1:0), Jugosloveni su vratili dug u Čileu ’62. (1:0 – Radaković). Svaki put je megdan odlučivao ko će u polufinale. Sada, imajući u vidu manju snagu Poljaka i Šveđana, ulog je možda bio i finale.
– Dugo nisam mogao da prežalim naš neuspeh. Mislio sam i tada, a i sada ostajem pri tom stavu, da je selektor Miljan Miljanić pogrešio što je sve karte bacio na tu utakmicu. Mi smo izgoreli pokušavajući da pobedimo prve favorite za svetsku titulu, umesto da se čuvamo za Poljsku i Švedsku i eventualnim pobedama u tim utakmicama steknemo pravo da se borimo za treće mesto na svetu – nastavio je Kule Aćimović.
Miljanić je zaista "promešao karte", umesto Bogićevića i Bajevića uveo od početka Karasija i Mužinića i nastojao da iznenadi Nemce. Ali, i Helmut Šen je umesto Grabovskog i Kulmana ubacio Vimera i Hercoga i iz minuta u minut stezao obruč. Kad je Paul Brajtner u 39. minutu, pošto se varkom tela oslobodio Oblaka, uputio pravi projektil sa oko 25 metara i savladao Envera Marića – sve je već bilo gotovo. Naša reprezentacija je, doduše, ulagala napore da zapreti i promeni rezultat, ali kola su neumitno krenula nizbrdo. Džajić je gubio bitke sa Fogstom, Aćimović nije uspevao da poveže vezni red, Buljan i Oblak su sve češće gledali kako oko njih zuje domaći igrači, Šurjak je bio odsečen… Tačku na ovaj susret stavio je u 80. minutu lukavi strelac Gerd Miler, koji je iz drugog pokušaja, praktično ležeći, ubacio loptu u praznu mrežu.
Tako je SR Nemačka nastavila pohod ka drugoj svetskoj tituli, a naša reprezentacija otišla na megdane Poljacima i Šveđanima, koje je demoralisana – izgubila.
