Teški porazi najvećih svetskih sportista uvek izazivaju polemike na temu da li je kraj karijere blizu. Pogotovo ako su one duge a protagonisti u godinama. I to je potpuno legitimno, jer interesovanje za sport nije zanimljivo samo zbog rezultata, nego i zbog teorija šta bi moglo da bude.
Nije verovatno da je došlo vreme da proglasimo kraj Novakove vladavine, ali je sigurno interesantan odgovor na pitanje – kako ćemo znati da je kraj, a da on ne stavi tačku. Koji je to momenat posle koga će moći da se proglasi taj kraj.
Jedan poraz, ma koliko u lošoj igri došao, sigurno nije kraj. Zanimljivo je da nijedan veliki as današnje generacije nije otišao sa terena svojevoljno, kada je bio bar blizu vrhunca. Svima su povrede došle glave. Rodžer Federer je okačio reket o klin posle tri operacije kolena koje nisu mogle da mu pomognu, Rafael Nadal prolazi agoniju, borbu sa bezbroj povreda, Endi Mari i Sten Vavrinka nisu posle operacija uspeli da vrate ni delić nekadašnje veštine. Iako još igraju, to nisu oni veliki asovi kojima su se mnogi divili.
Uz nadu da Nole neće morati da ide sličnim putem, da će ostati zdrav do kraja karijere, postavlja se pitanje šta bi to moglo da bude tako loša sezona za njega, posle koje bismo mogli da kažemo da je na karijeru najboljeg tenisera svih vremena stavljena tačka.
Možda godina bez ijednog grend slema trofeja? Otkako je postao serijski šampion najvećih turnira, u 2011, Đoković samo u 2017. nije okusio šampanjac na takmičenjima velike četvorke. Bila je to godina krize i problema sa laktom. U svim ostalim godinama od prelomne 2011, osvajao je bar po jedan veliki trofej.
Dakle, ako Novaka nije mučila ozbiljna povreda, nije bilo šanse da se bar jednom ne popne na šampionsko postolje najvećih turnira. Baš to bi zato i mogao da bude kriterijum kraja Đokovićeve karijere na vrhu svetskog tenisa. Najviše zbog njegovih godina. Jer kada se bliži kraj četvrte decenije života, teško je verovati da može da bude bolje nego što jeste.
S druge strane, od te 2017, kada je, da ne zaboravimo, napunio 30 godina, Nole je svake sezone osvajao bar po dva grend slema, osim ako nije bio sprečen vanteniskim faktorima. U 2020. nije održan Vimbldon zbog korone, a sa US opena je bio diskvalifikovan. U 2022. ga je Australija onako ružno sprečila da igra u Melburnu, a zbog odluke Vlade SAD o nevakcinisanim strancima nije mogao da uđe u tu zemlju.
Naravno, jedan grend slem bez pehara ne mora ništa da znači. S druge strane, Australijan open je bio grend slem na kome je Novaku ove godine bilo najlakše da dođe do titule. Zbog Olimpijskih igara u Parizu. Kako se leto bude približavalo, sa tri grend slema i deobom medalja u periodu od tri meseca, situacija će biti sve teža za njega, jer je i on svestan da sa 37 godina ne sme da se premori.
S druge strane, to je Novak, za njega nikad ništa nije bilo nemoguće na teniskom terenu.
Sve ste uzeli u obzir, i sve je to moguce ali zaboraviste najpragmaticnije a to su pare koje zaradjuje i kad nije pobednik gs…da se ja pitam igrao bih sve dok igram bar polufinala i zaradjujem bar polovinu premije pobednika bar jos ovu godinu sigurno ili dok ne pocne erozija rezultata, nek ostane igrac sa najvecim procentom pobeda u istoriji, to je neosporan broj!?