Nema nijedne jedine dobre posledice koja bi proistekla iz Deklaracije o Srebrenici koju je usvojila Naroda skupština Srbije. Sramota je učinjena i zlo počinjeno na Veliku sredu, na dan kada je Juda izdao Hrista. Nalogodavci ovakvih bestidnih poteza vlastodržaca Srbije žele i na nivou simbola i datuma da obeščaste srpski narod.
Još sramnije je od toga i moralno monstruozno razdvajanje nevinih žrtava i pravljenje od srpskih žrtava žrtve nižeg reda. Taj autorasizam dolazi do izražaja u pokušaju izglasavanja još jedne, naknadne deklaracije o srpskim žrtvama koja se sada nalazi, kako bi rekla predsednica srpskog parlamenta Slavica Đukić Dejanović, u draft fazi! Pazite vi Slavicu – draft faza, draft verzija! Za bogatstvo njene moći izražavanja pretesan je i presiromašan srpski jezik!
Taj postupak i pokušaj najbolje je okarakterisan u pismu Miloša Aligrudića iz DSS-a, upućenog pomenutoj draft osobi: "Neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i radeći protivno interesima srpskog naroda, vladajuća većina je nametnula usvajanje Deklaracije o Srebrenici… Celokupna javnost je mogla da se kroz skupštinsku raspravu uveri koliko je sramno i nemoralno razdvajati nevine žrtve kao što je to uradila sadašnja vlast usvajanjem Deklaracije o Srebrenici. Sada hoćete da za nevine srpske žrtve usvojite utešnu drugorazrednu deklaraciju. Vi hoćete da nevine srpske žrtve budu žrtve drugog reda za koje će se napraviti posebna, druga deklaracija. Oni koji nevine žrtve dele na žrtve prvog i žrtve drugog reda i prave za njih prvu i drugu deklaraciju, nisu ništa drugo nego najgori licemeri. Zato se DSS najoštrije protivi ovom nemoralnom i neljudskom odnosu prema nevinim žrtvama i prema srpskom narodu. Usvajanjem Deklaracije o Srebrenici uvredili ste nevine srpske žrtve. Nemojte usvajanjem drugorazredne deklaracije ponovo da vređate nevine srpske žrtve".
Već se može jasno videti da će poslanička većina u parlamentu kao najvećeg krivca za srpske žrtve pronaći u onima koji su u Srbiji bili na vlasti "devedesetih".
|
Zlo je počinjeno baš na Veliku sredu |
Deklaraciju o Srebrenici je oštro osudila i Dajana Džonston u tekstu pod naslovom: "Kad se jednom baciš na kolena, ostaje ti samo da puziš".
Bošnjaci su nezadovoljni i uvređeni jer oni traže da Skupština Srbije izglasa da su Srbi genocidan narod. Oni tvrde da su genocid nad Bošnjacima-muslimanima Srbi u 20. veku izvršili ravno u 11 navrata. Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Zukorlić odbacio je Deklaraciju o Srebrenici. Njima je ovo malo i neće pomoći Beogradu da u Raškoj oblasti sa njima popravi odnose. Bošnjačko vođstvo u BiH je više nego nezadovoljno. Sve im je ovo malo i premalo. Traže još. Nesitog ne možeš nahraniti.
Republika Srpska je ozbiljno ugrožena i najoštrije protestuje. To čine i sve nevladine organizacije Srpske.
Posle pomenute deklaracije pojedini stručnjaci za međunarodno pravo izneli su mišljenje da ona daje mogućnost porodicama žrtava da od države Srbije zatraže odštetu, što će se svakako i dogoditi. Sva je prilika da bi se to moglo pokriti parama od prodaje "Telekoma" i koji su naložili da se usvoji ova deklaracija. Tako profesor međunarodnog krivičnog prava na univerzitetu u Utrehtu Hert van Knops za BBC kaže: "Zahtevi za kompenzaciju morali bi da budu podneti sudovima u Srbiji. Kao što je poznato, 2007.
godine Međunarodni sud pravde je presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici i time su zahtevi za odštetu izgubili osnov. Međutim, izvinjenje iz Deklaracije podrazumeva i priznanje da je Vlada Srbije mogla da interveniše i da spreči zločin. Upravo je to pravni osnov za pokretanje postupka pred srpskim sudovima o nadoknadi. Verovatno na svetu ne postoji ijedan drugi sud koji bi bio nadležan za ove slučajeve i koji bi eventualne zahteve za kompenzaciju prihvatio".
Srpski narod je nakon jednodnevne debate u skupštini koja je, kako je rekao naš poznati dramski pisac Dušan Kovačević, izgledala gore nego "boravak u paklu", duboko podeljen. Zahvaljujući ovoj inicijativi, što je naizgled paradoksalno, nema nikoga u Srbiji ko ne zna gotovo sve o zločinima u Srebrenici i ko ne zna da je priča o genocidu propagandno-planetarna laž. Takvu laž sa lažnim obrazloženjem usvojila je i ozvaničila Skupština Srbije, tačnije, njena poslanička većina sastavljena od 127 "narodnih predstavnika".
Crkva i njeni velikodostojnici zabavljeni svojim sujetama i međusobnim obračunima ćute kao zaliveni. Srpska pravoslavna crkva, koja je po prvi put u svojoj istoriji optužena za nasilno pokrštavanje muslimana ni reč da kaže, kao da se svojim ćutanjem saglašava sa optužbama.
U Srbiji počinju protestne šetnje, razni oblici građanske neposlušnosti, Skupštinu Srbije gađaju uoči Uskrsa pokvarenim jajima, jer zdrava se čuvaju za farbanje za Vaskrs.
To je u ovom trenutku njena jedina ozbiljna i osnovana veza s narodom i njegovom voljom.
Srbiji koja iščekuje svoje vaskrsenje, čitaocima "Vesti", srpskom narodu i svim hrišćanima koji slave Vaskrs,
HRISTOS VASKRSE!
