Gradnja saobraćajnica u otadžbini (1): Kroz obećanja 200 na sat
Poslednjih godina gradi se više puteva istovremeno, a predsednik Srbije optimistički je najavio da će naša zemlja imati najviše kilometara auto-puteva u regionu, više nego sve zemlje u okruženju. Stručnjaci kažu da je to dobra vest, ali ipak da sačekamo da vidimo završene puteve jer samo završeni drumovi privlače investicije.
Tako su u junu otpočeli radovi na obnovi auto-puta od Sremske Mitrovice do granice s Hrvatskom. Grade se i dva mosta, oba sa po tri trake, kojim će se premostiti Sava i Kolubara, na veoma teškom delu.
Popravke su skupe
Primera radi, Srbija je 2014. u godini velikih poplava na popravke 16.000 kilometara potrošila oko 130 miliona evra. Slovenci su za 6.000 kilometara iskeširali 180 miliona evra.
Do kraja godine, možda i ranije, biće završen put Lajkovac-Ljig, dok Ub-Obrenovac i Obrenovac-Surčin imaju rok do kraja iduće godine.
Za manje od godinu i po u potpunosti bi trebalo da bude gotov autoput do Čačka, za manje od tri do Požege, a ostaje Požega-Boljare, i Požega- Kotroman. To je veoma važno za spajanje sa srpskim delom Hercegovine, RS i BiH u celini.
U međuvremenu se planira konačno ugovaranje moravskog auto-puta jer fabrike ne bi došle u Kraljevo, i Leoni i Taipa grupa, da vrh države nije obećao izgradnju auto-puta Čačak-Kraljevo-Vrnjačka Banja-Trstenik-Kruševac- Ćićevac-Pojate, dužine 106 kilometara.
Potrebno je da se izgradi auto-put Ruma-Šabac, potom brzi put Šabac-Loznica, a onda i Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Pre kraja godine do Bugarske i Grčke će građani moći da putuju u potpunosti auto-putem.
U toku su i radovi na "Dž" kraku kod Subotice, i dogovoreno je s Azerbejdžanom i Kinezima obilaznica do Bubanj Potoka, pa teži deo od Bubanj Potoka do Vične.
Prošle godine u maju je u prisustvu premijera Srbije i Kine, Aleksandra Vučića i Li Kećijanga, potpisan Sporazum o zajmu sa kineskom Eksim bankom za finansiranje Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke deonice Beograd Centar - Stara Pazova.
Sporazumom će se finansirati rekonstrukcija i modernizacija prve deonice brze pruge od Beograda do Budimpešte, Beograd Centar - Stara Pazova.
Tom prilikom je najavljeno da će to biti prva pruga u Srbiji na kojoj će vozovi moći da idu brzinom do 200 km na sat.
Miroljub Jevtić, direktor Infrastrukture železnice Srbije, kaže da je najveći projekat koji se radi pruga za velike brzine Beograd-Subotica-granica s Mađarskom i ona je podeljena na tri deonice. Dve deonice se finansiraju iz kineskog, a jedna iz ruskog kredita, saopštila je Infrastruktura železnica Srbije.
- Vrednost ulaganja u železničku infrastrukturu trenutno je dve milijarde evra, a Vlada Srbije je planirala ulaganje dodatnih milijardu evra - istakao je Jevtić.
On je najavio da do kraja godine treba da budu raspisana dva tendera za radove koji će se finansirati kreditom Evropske investicione banke, i to za deonicu prve faze pruge Niš-Dimitrovgrad, kao i za prugu od Beograda do Male Krsne.
Prema rečima Jevtića, za poslednjih šest meseci broj laganih vožnji smanjen je sa 300 na 150 kilometara pruga u Srbiji, a do kraja godine biće završen remont tri regionalne pruge ukupne dužine 250 kilometara, što ukupno nije urađeno za proteklih 25 godina.
Čak 30 odsto ispod proseka EU
Indeks infrastrukture pokazuje da je Zapadni Balkan na 50 odsto nižem nivou od EU. Tu najbolje stoji Srbija, čija je infrastruktura na 30 odsto ispod EU proseka, dok je najgora Albanija, koja je 70 odsto ispod proseka EU. Čak i u poređenju s centralnoevropskim i baltičkim zemljama, države Zapadnog Balkana zaostaju. Sa sadašnjim nivoima ulaganja ovaj jaz neće biti prevaziđen.
