Svi naši referendumi (3): Švajcarska praksa
Jedna od karakteristika Švajcarske u smislu državnog uređenja su referendumi i narodne inicijative koje predstavljaju ustavno-pravno regulisanje neposredne demokratije. Švajcarska je jedna od nekoliko najstabilnijih i najstarijih demokratija u kojoj građani uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava.
Narodna inicijativa i referendum su dugo bili karakteristični samo za Švajcarsku. Istorija neposredne demokratije u Švajcarskoj potiče od " Landsgemeinden " (Landzgemajnden), zborova na otvorenom svih punoletnih građana muškog pola na kojima se raspravljalo i nakon toga glasanjem odlučivalo o regulisanju pravnih pitanja.
Takav način glasanja još se primenjuje, ali samo u dva mala kantona.
Švajcarci godišnje idu u proseku na tri referenduma. Neki su nacionalni, neki kantonalni ili još sitnije lokalni. Primera radi, relativno je nepoznato da je Švajcarska tek 2002. godine postala članica UN, iako je u Ženevi drugo najvažnije sedište svetske organizacije, posle Njujorka.
A i to je postigla posle tesnog referenduma kad je jedva preko polovine građana glasalo "za".
