Bolesti savremenog doba (5): Sam svoj terapeut
Svetska kriza je sela u kraljevsku stolicu. Sve osim disanja i hrane predstavlja prevelika očekivanja. Dok se prosečan zapadnjak suočava s ratama i kamatama, platama koje kasne ili ne stižu, bolestima koje se pojavljuju iz dana u dan kao posledica savremenog načina života, ko još stiže da misli o tome što je bioskopska ulaznica postala ekskluziva za prosečnog građanina i što je more nešto što buduće generacije možda neće videti do punoletstva.
Stres se nagomilava, samoubistva postaju dnevna redovna pojava, a sve više ljudi oboleva od depresije.
Depresija svakako nije neka šarena laža ili izgovor modernog čoveka, već ozbiljna klinička bolest od koje boluje čak 25 procenata žena i 12 procenata muškaraca. Najveći broj ljudi nikada ne potraži pomoć, uglavnom zbog straha od osude okoline ili neprepoznavanja ozbiljnosti situacije.
SIMPTOMI DEPRESIJE
- Gubitak ili pojačan apetit
- Poremećaj sna
- Napetost
- Glavobolje, bolovi u grudima, leđima
- Osećaj nedostatka vazduha
- Nedostatak interesovanja za seks
- Osećaj praznine i potištenosti
- Smanjena koncentracija
- Razmišljanje o samoubistvu
- Povećana upotreba alkohola ili droga
- Ljudi psihičke bolesti ne doživljavaju ozbiljno. Ukoliko direktno ne ubija, onda nije smrtonosna, teza je većine. A po broju ljudi koji zbog depresije izvrše samoubistvo, ona spada u najsmrtonosnije bolesti. Smrt je direktna posledica depresije. Pa u čemu se onda razlikuje nelečena depresija od poslednjeg stadijuma raka - objašnjava dr Zoran Đurić iz Specijalizovane psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević" iz Beograda.
Depresija jeste bolest modernog doba ukoliko posmatramo porast obolelih poslednjih decenija. Ali, depresija je oboljenje za koje ne možemo uvek okriviti način života, stres, krizu i probleme.
- Depresija jeste nasledna bolest, ali ne uvek. Veliki broj ljudi imaju genetske predispozicije, ali ukoliko se određeni prekidač ne aktivira, bolest se nikada ne razvija. Međutim, ako imate porodičnu sklonost, nekoliko stresnih situacija može dovesti do duboke depresije mnogo brže nego kod nekoga drugog - kaže dr Đurić.
Sigurno je da bi uz bolje uslove života, dovoljno odmora, bolju finansijsku situaciju mnogo manje ljudi upadalo u različite oblike depresije. Bezizlazni problemi uz bolest deluju još gore, i tu nastaje krug iz koga se teško izlazi. Antidepresivi su terapija za ovu boljku današnjeg čoveka, ali mnogo ljudi na svoju ruku uzima lekove.
- Okruženi smo problemima. Novac je postao izvor života u svakom smislu, a to je nametnulo ovo savremeno društvo. Antidepresivi su krajnji vid lečenja, vrlo često bi i psihoterapija bila sasvim dovoljna, ali ljudi samostalno odlučuju da uzmu lekove. Očekuju da će popiti pilulicu koja će im rešiti sve probleme. Onda jaz postaje sve dublji i ogroman broj ljudi puca po šavovima. Ili, imate situaciju da ljudi bez konsultacije sa lekarom odluče da prestanu s terapijom jer se osećaju dobro. Lečenje mora biti izvršeno do kraja ili neće imati nikakav efekat - objašnjava dr Đurić.
Bolesti savremenog doba:
Pre 10 godina u Srbiji se konzumiralo sedam tableta za smirenje po stanovniku, da bi do 2012. taj broj skočio na 20 do 30 tableta po osobi. Procenjuje se da anksiolitike u Srbiji koristi svaka druga osoba, a 2012. godine je na recept izdato oko sedam miliona takvih kutija, a 2011. godine broj kutija sedativa je iznosio skoro 10 miliona.
Bipolarni poremećaj
Depresija se često može javiti i u sklopu bipolarnog poremećaja, kao ozbiljne duševne bolesti koja ima veći stepen naslednog faktora od same depresije.
- Bipolarni poremećaj sve češće obuzima mlade ljudi. Dolazi do smenjivanja ekstremno tužnog i ekstremno srećnog raspoloženja. Prelazi su neobjašnjivi i ne može se znati kada će doći do smene depresije i maničnog raspoloženja. Iako se takve tvrdnje još detaljno ispituju, postoji verovanje da se nepravilna ishrana, prevelika količina aditiva i hormona u hrani može dovesti u vezu s razvojem bipolarnog poremećaja - kaže dr Đurić.
