Subota 23. 3. 2019.
Washington
60
  • Chicago
    70
  • New York
    -20
  • Belmont
    20
  • Atlanta
    170
  • Boston
    220
  • Firt
    40
  • Denver
    140
  • Detroit
    30
  • Dover
    80
  • Hartford
    20
  • Orlean
    00
  • Helena
    180
  • Ren
    00
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    230
  • Salem
    100
  • Santa Fe
    70
  • Tampa
    230
  • Topeka
    100
0
Nedelja 17.02.2019.
00:36
sputniknews.com A

Tri decenije od povlačenja Sovjeta iz Avganistana: Greška ili strateški korak?

Pre tri decenije, tačnije 15. februara 1989. godine, poslednja jedinica sovjetske vojske je preko mosta Družba napustila Avganistan, čime se završio devetogodišnji rat između Sovjeta i antisovjetskih snaga, odnosno pobunjenika podržanih u najvećoj meri od strane SAD.

commons.wikimedia.org/E. Kuvakin
Sovjetski vojnici sa avganistanskim zarobljenicima

Da bismo uopšte dobili sliku o tome da li je Moskva povlačenjem svojih snaga iz Avganistana napravila grešku, neophodno je prvo sagledati celokupnu političku situaciju u tom trenutku. Prema rečima Dmitrija Verhoturova iz Centra za proučavanje savremenog Avganistana, tada su postojala dva velika suprotstavljena tabora - socijalistički i kapitalistički, jedan predvođen Sovjetima, a drugi Amerikancima.

Kako objašnjava, početkom osamdesetih godina prošlog veka postajalo je jasno da Sovjeti gube trku i da ne mogu da se nose sa protivnicima, tako da se povlačenje vojske iz Avganistana valja najpre posmatrati kroz tu prizmu. Zvanično, do povlačenja sovjetskih trupa je došlo na osnovu rezultata Ženevskih pregovora, odnosno dogovora između SSSR-a i SAD, gde je Moskva na sebe preuzela tu obavezu.

Ipak, ne sme se zaboraviti da su sovjetske trupe tada bile superiorne u Avganistanu - mudžahedini im praktično ništa nisu mogli, a tokom povlačenja nije bilo većih borbi. "Dakle, nema ni govora o bežanju niti bilo čemu sličnom - sovjetske trupe su se povukle na osnovu organizovanog plana, u borbenom poretku, uz obezbeđenje za svaki slučaj", pojašnjava on.

Treba imati u vidu da je ulazak sovjetske 40. armije u Avganistan 25. decembra 1979. godine usledio na osnovu bilateralnog sporazuma o prijateljstvu i saradnji sa Kabulom, s obzirom da su islamski gerilci u tom trenutku šikanirali avganistansku vojsku do tačke da se tadašnji predsednik Hafizula Amin obratio Moskvi, tražeći pomoć u cilju očuvanja avganistanske revolucije.

Upitan da li je izlazak sovjetskih snaga iz Avganistana greška tadašnje sovjetske vlasti, Verhoturov kaže da takve ocene uopšte nisu primerene, već da je odluka proistekla iz inicijalne odluke da se vojska uopšte pošalje u Avganistan.

- Sovjetske vlasti su svoje trupe u Avganistan poslale kako bi pomogle legitimnim vlastima. Pomoć je bila neophodna zbog slabosti avganistanskih komunista da se lokalno izbore sa svim izazovima. Sovjetsko prisustvo je dovelo do osetnih rezultata. Pre svega bih rekao da je samo reč o nepovoljnom sticaju okolnosti - ističe stručnjak.

Svakako ne treba zaboraviti da je rat u Avganistanu imao jak uticaj na spoljnu politiku Sovjetskog Saveza i bio jedan od ključnih razloga za prekid vladavine Komunističke partije. Pored toga, posle ovog rata nastali su brojni verski, nacionalni i etnički pokreti unutar islamske populacije centralnih sovjetskih republika, što je dovelo i do uspona islamskog fundamentalizma, a u velikoj meri i do jačanja pokreta za nezavisnost u Čečeniji, nakon čega su usledili Prvi, a zatim i Drugi čečenski rat.

Međutim, 12 godina posle izlaska Sovjeta iz Avganistana, u tu zemlju ulaze američke snage pod izgovorom uklanjanja talibanskog režima, koji je u tom trenutku pružao pomoć i utočište terorističkoj organizaciji Al Kaidi, predvođenoj Osamom bin Ladenom - glavnim krivcem za terorističke napade 11. septembra 2001. godine na Njujork i Vašington.

Činjenica je, objašnjava Verhoturov, da su Amerikanci Avganistan zatekli u sasvim drugačijim uslovima, budući da je prošao prilično dug period od kada su Sovjeti izašli, do trenutka kada su na vlast došli talibani - pokret koji se rodio u Pakistanu i koji je u tom trenutku postao dominantna snaga, zauzevši praktično celokupnu vlast na teritoriji čitavog Avganistana.

Inače, kao posledica rata, 14.453 sovjetska vojnika ubijena su u periodu od 1979. do 1989. godine, dok je na muslimanskoj strani poginulo između 150.000 i 180.000 mudžahedina. Procenjeno je i da je milion Avganistanaca umrlo kao rezultat nemira tokom ovog perioda.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miomir Kecmanović (20)
GUBITNIK
Nikola Gruevski (49)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Radite nekoliko poslova odjednom. To je u redu dok sve funkcioniše. Budite skoncentrisani, dovoljna je mala greška da sve u potpunosti propadne.
SAVET: usporite tempo.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Realizacija određenog plana ne ide baš onako kako ste zamislili. Odustajanje nije pametan izbor, jer će druga strana to hitro iskoristiti.
SAVET: budite strpljiviji.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Spremite se na svakakve ishode. Iako ste prilično sigurni u određene poslovne aktivnosti, može iznenaditi negativan stav radne sredine.
SAVET: ne prenagljujte.
  • 2019 © - vesti online