Šta je ruski interes u severozapadnoj Siriji?
Iako je trenutno u interesu Moskve da deeskalira tenzije u sirijskoj provinciji Idlib, napad je još uvek verovatan, piše Al Džazira.
Posle višemesečnih povišenih tenzija u pokrajini Idlib, poslednjem uporištu sirijske opozicije, izgleda da su Rusija i Turska postigle privremeno rešenje. Nakon sastanka između predsednika Vladimira Putina i Redžepa Tadžipa Erdogana 17. septembra u Sočiju, ove dve države su se složile da kreiraju demilitarizovanu zonu 15 do 20 kilometara na teritoriji koju kontroliše opozicija duž de fakto linije fronta do 15. oktobra.
Svi "radikalni borci" će se povući iz ovog kraja i svo "teško naoružanje, tenkovi, ispaljivači raketa, topovi i minobacači", biće uklonjeni. Ruska vojna policija i turski vojnici će patrolirati ovom zonom, da osiguraju da sve strane poštuju dogovor. Erdogan i Putin su se, takođe, složili da otvore autoputeve M4 i M5, povezujući Latakiju i Damask sa Alepom.
Naravno, ovo privremeno primirje je daleko od idealnog i ne uključuje plan za normalizaciju situacije u pokrajini, ali je i dalje bolje nego sve druge, nasilnije opcije. Ovaj sporazum najviše pogoduje, naravno, Ankari, ali i u interesu Moskve je da deeskalira tenzije.
Pročitajte još:
* Tramp upozorava: Ako Asad i Rusi napadnu Idlib...
Uprkos ekstremno vojnoj retorici, i Rusija je želela izbeći veliku ofanzivu i, što je još važnije, potencijalnu vojnu konfrontaciju s Turskom. Taj rizik je postao veći kada je Ankara počela da šalje još vojnika i teškog naoružanja u ovu pokrajinu početkom ovog meseca.
U isto vreme, iako je u interesu ruske i sirijske vlade da uništi naoružanu opoziciju i zauzme Idlib, ako to urade, to bi značilo kraj procesa u Astani. Moskva je tražila bliže odnose sa Ankarom ne samo da osigura glavne energetske projekte, već i da ih koristi kao polugu protiv EU i SAD.
Zauzimanje Idliba bi, takođe, donelo vojno rešenje za sirijsku krizu, što bi automatski uklonilo Rusiju sa pozicije glavnog aktera u Siriji. U bilo kakvim daljnjim političkim pregovorima fokus bi bio na finansiranju i rekonstrukciji, dvema oblastima u kojima se Moskva oseća veoma nesigurno i nije u stanju puno da ponudi.
Sirijski predsednik Bašar al Asad i dalje je odlučan da ponovo zauzme kontrolu nad Idlibom i snage odane njemu bombardovale su opoziciju u Idlibu do prošle nedelje. Nakon ovogodišnjih pobeda u predgrađu Damaska, Istočnoj Guti, i u južnim pokrajinama Derai i Kuneitri, on, bez sumnje, želi da zadrži momentum i da napadne Idlib.
Ako Turska, na kraju, bude morala da pokrene vojnu operaciju protiv "radikalnih grupa", suočiće se s još jednim izazovom: dobijanjem dozvole od Rusije da koristi sirijski vazdušni prostor za svoje borbene avione. Tokom operacije Afrin, Moskva je prvobitno dozvolila Turskoj da deluje iznad Afrina, a onda je to zabranila.
Za Kremlj je ovo pitanje principa: kada jednom izgubi kontrolu nad vazdušnim prostorom Idliba, rizikuje da je više ne vrati. Bez pokrivenog vazdušnog prostora, turska vojna operacija bi se suočila s velikim problemima.
Na kraju, sve i ako demilitarizovana zona bude uspešno realizovana, to bi bilo samo privremeno rešenje za problem budućeg statusa Idliba. Moskva je napravila gest dobre volje prema Ankari, ali je, isto tako, prebacila odgovornost na ono što se dešava sledeće u ovoj pokrajini na svog turskog partnera. Koliko dugo će sporazum opstati i da li je Rusija stavila na čekanje svoje planove za ofanzivu u Idlibu, postaće jasno u nekoliko narednih nedelja, zaključuje Al Džazira.
