Američki odgovor Briselu mogao bi da promeni sve na Bliskom istoku
Evropska unija zatražila je od administracije američkog predsednika Trampa da oslobodi evropske kompanije sankcija prema Iranu, nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma sa Teheranom.
Ministri Nemačke, Velike Britanije i Francuske, zajedno sa šeficom za spoljnu politiku EU Federikom Mogerini, potpisali su pismo u kome su od Sjedinjenih Država zatražili da dozvole njihovim kompanijama da nastave da trguju sa Iranom, kao i da pojedine industrije budu izuzete od kaznenih mera.
Stevan Gajić, politikolog sa Instituta za evropske studije, za Sputnjik kaže da je veliko pitanje da li će ovaj zahtev Evrope naići na pozitivan odgovor Vašingtona.
- Ono što je ovde mnogo bitnije je pokušaj Evrope da se koliko god je moguće zadrži na Bliskom istoku. Problem je što su stare kolonijalne sile, a posebno Francuska, koja je i te kako ostavila pečat u današnjem Libanu i Siriji, jednostavno isključena iz dešavanja u tom regionu. Sada kada imamo novo zaoštravanje Izraela i Irana, kada Teheran najavljuje nastavak nuklearnog programa, Evropa to vidi kao mogućnost da se na neki način ponovo uključi, jer je, prema dosadašnjim potezima, jasno da je predsednik Tramp prilično proizraelski orijentisan - ocenjuje Gajić.
Kako kaže, ovo je prilika za Evropu da pokuša da nekako profitira iz ovog sukoba, pa je ovo pismo EU u tom smislu značajnije od same odluke koju će doneti Vašington kada je reč o izuzeću evropskih kompanija od sankcija Iranu.
Nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, američki zvaničnici su poručivali da očekuju da ih Evropska unija prati u ovoj odluci.
Stevan Gajić smatra da će eventualni negativan odgovor američke administracije na pismo u kome se traži izuzeće do sankcija evropskim kompanijama dodatno produbiti jaz između Sjedinjenih Država i Evropske unije.
- Ponašanje Evrope je uslovljeno i globalnim slabljenjem SAD na ekonomskom planu. Centar čovečanstva se seli iz evroatlantske u evroazijsku sferu, odnosno centar ekonomije je sada na Istoku. Sa druge strane, države koje su nekada bile u čvrstom zagrljaju NATO-a sada se iz njega polako otržu. Tu pre svega mislim na Tursku, koja je, kako sada stvari stoje, samo formalno članica NATO-a, jer su se odnosi Ankare i Vašingtona zakomplikovali zbog namere Turske da kupi ruski sistem S-400. Takođe, stvorena je koalicija Irana, Turske i Rusije, što je do pre samo nekoliko godina bilo potpuno neverovatno - objašnjava Gajić.
U tom smislu, napominje on, signali koje Evropa na ovaj način šalje Iranu mnogo su značajniji od odgovora Vašingtona na pismo ministara EU.
