Balkan rasadnik džihadista
U balkanskom regionu u kojem rane rata početkom 90-ih još uvek nisu zaceljene, eksplozivna je mešavina ekonomskih, političkih i socijalnih faktora povod koji mlade tera u zagrljaj ekstremista, tvrdi bečki dnevnik "Prese".
- Veliki izazov je nezaposlenost mladih - upozorava Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku.
On je ukazao da nezaposlenost mladih na Balkanu iznosi 50 odsto, a u Bosni čak 63 procenta, što je najviše na svetu.
"Prese" podseća da je početkom juna Hajat medija centar, propagandna mašinerija džihadista takozvane Islamske države, objavio video, sa grupom naoružanih koji najavljuju talas terorističkih napada u Srbiji, Kosovu, Albaniji i Makedoniji uz poziv muslimanima na Balkanu da slede "poziv kalifata", to jest da uspostave islamski sistem.
Pročitajte još:
* Pakleni plan albanskih ektstremista: Sprema se novi sukob na Balkanu?
* Haker s Kosova priznao krivicu: Podatke američkih vojnika slao džihadistima!
List ukazuje da u redovima Islamske države u Siriji ili Iraku najveću grupu stranih boraca čine, prema izveštaju Sufan grupe, građani Bosne i Kosova.
Do oktobra bilo je 330 boraca iz Bosne, a sa Kosova 232. Prema Sufanu, sa Balkana se 875 osoba priključilo ID. Bosna i Kosovo su, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, natprosečno zastupljeni.
Na milion stanovnika na Kosovu dođe 125 boraca, a u Bosni 85, podvlači Kosovski centar za bezbednosne studije. Poređenja radi, u Belgiji, koja se bori, takođe, sa radikalizacijom svojih građana, na milion stanovnika dođe 41 borac Islamske države.
Regrutovanje na Balkanu funkcioniše samo delimično preko interneta - onlajn sadržaj služi samo kao multiplikator, tvrdi nevladina organizacija Atlantik inicijativa.
Pritisak EU na Bosnu
Dnevnik "Prese" ukazuje da EU povećava pritisak na Bosnu, te, kako bi zatvorila slavine novca teroristima, Brisel namerava da uspostavi crne liste zemalja koje olakšavaju finansiranje terorista.
Prema izveštajima, kako dodaje "Prese", Bosna je jedina evropska država na toj listi, pored već uobičajenih Avganistana, Irana, Iraka, Jemena, Severne Koreje, Sirije, Gvajane, Laosa, Ugande i Vanuatua.
"Prese" ukazuje da je u Bosni, kao i na Kosovu, Saudijska Arabija dala velikodušne donacije za izgradnju infrastrukture i humanitarne organizacije posle rata 90-ih, čime je sebi obezbedila znatan uticaj. Time je saudijski vehabizam godinama dobijao na uticaju.
Problem postaju sve više salafistički propovedači, koji u "podzemnim" zajednicama šire svoje ultraortodoksne stavove.
Ta "legla radikalizacije", kako iz naziva Atlantik inicijativa, popunjavaju rupe socijalnog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, koje vlade ekonomski slabijih zemalja nisu u stanju da zatvore, dodaje list.
