Zašto Amerikanci šalju gardu u Srbiju?
Samo u protekla četiri meseca vojnici iz Ohaja i Srbije sreli su se na četiri vežbe, komandno-štabnoj "Sajber Tesla 2018" u Gornjem Milanovcu, "Platinasti vuk" u Bazi "Jug" i "Komšije 2018" u Mađarskoj, gde su uvežbavali borbu u urbanim sredinama u mirovnim operacijama, a bili su posmatrači upravo završene vazduhoplovne vežbe Srbije i Rumunije.
Tradicionalno, pripadnici Nacionalne garde Ohaja svakog septembra borave u Srbiji, odaju počast Neznanom junaku na Avali i važni su gosti promocije najmlađih oficira Vojske Srbije.
Reč je o snagama kopnene vojske i vazduhoplovstva koje svaka američka država ima na raspolaganju pod komandom guvernera. Pretpostavlja se da je značajan doprinos odluci Evropske komande oružanih snaga SAD da baš Ohajo odaberu za budućeg partnera Srbiji imao senator srpskog porekla Džordž Vojinović i činjenica da najveći broj Amerikanaca srpskog porekla živi u toj državi.
Različite ugovore Vojska Srbije ima i sa drugim armijama, ali ni sa jednom nije ostvarila tako prisnu saradnju kao sa gardom iz ove američke države.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski za Sputnjik kaže da ova formacija može da se poredi sa našom nekadašnjom teritorijalnom odbranom, s tim što ima i tehniku, avione i tenkove. Međutim, od njih ne možemo da naučimo ništa posebno, kaže Lazanski.
- Oni sa nama više proceduralno uvežbavaju postavljanje kampova za izbeglice, trijažu civila od potencijalnih terorista, kako se vrši obezbeđenje kampova, kako uraditi čekpoint. Oni okreče ponekad neku školu, daju poneki kompjuter, Bazi "Jug" su donirali nameštaj i uređaje. Nivo transfera znanja koje oni nama prenose je na nivou čete. Eventualno bismo mogli da naučimo nešto o sajber ratovanju - kaže Lazanski.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ovog meseca obeležavaju dvanaest godina Programa državnog partnerstva Srbije i Nacionalne garde Ohaja, koji se realizuje na osnovu Sporazuma o statusu snaga. SAD su u bazu uložile sedam miliona evra.
Lazanski objašnjava da nema samo Srbija ovako velikog saradnika iz SAD. Svaka bivša jugoslovenska republika dobila je da sarađuje sa nacionalnom gardom neke američke države, kao neku vrstu pokrovitelja. Hrvatska recimo neprekidno mora da druguje sa nacionalnom gardom Minesote.
Na pitanje kako bi reagovali američki partneri naše Vojske kada bi Vojska Srbije ovako blisko sarađivala sa nekim od partnera sa istoka, Kinom, Belorusijom ili Rusijom, Lazanski kaže da treba da budemo realni, jer mnoge stvari zavise od novca.
- Ako bi nam nacionalna garda Belorusije dala sedam miliona evra, zvali bismo i njih ovako često, mi jednostavno nastupamo pragmatično, ne samo kada je novac u pitanju - ističe on.
Od 2009. godine, pripadnici Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije zajednički rade na renoviranju objekata od društvenog značaja, vrtića i škola. Do sad su obnovljeni objekti u Soko Banji, Lapovu, Prokuplju, selu Pranjani, Kraljevu i Bujanovcu.
