Sreda 19. 9. 2018.
Washington
60
  • Chicago
    220
  • New York
    230
  • Belmont
    200
  • Atlanta
    280
  • Boston
    310
  • Firt
    230
  • Denver
    280
  • Detroit
    250
  • Dover
    280
  • Hartford
    230
  • Orlean
    250
  • Helena
    290
  • Ren
    220
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    270
  • Portland
    280
  • Salem
    300
  • Santa Fe
    210
  • Tampa
    300
  • Topeka
    280
1
Ponedeljak 20.08.2018.
02:00
A. Vučićević - Vesti A

Svaki dan borba za nove reči

U zaveštanju Stefana Nemanje stoji da u borbi dva jezika, dok god se čuju i jedan i drugi, borba je ravnopravna, a kada jedan nadvlada drugi, onda je nestao i jedan jezik i jedan narod. Kako drugi jezici ne bi kod Srba nadvladi srpski, tu su nastavnici dopunskih škola širom sveta.

U Obrazovno-kulturnom centru "Vuk Karadžić" u Tršiću ove nedelje okupili su se profesori srpskog jezika zaduženi za dopunsku nastavu u dijaspori.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je seminar kako bi se nastavnici našli na jednom mestu i razmenili iskustva. Pored nastavnika, skupu su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvete, ali i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Nova pravila

Pomoćnica ministra Vesna Nedeljković za "Vesti" je istakla da se od ove godine uvodi novi pravilnik o radu u dopunskim školama.

Protiv asimilacije

Ljiljana Simić radi u Parizu kao honorarni nastavnik.
- Želela sam da radim ovaj posao jer je naš narod u Francuskoj u velikoj meri asimilovan. Menjaju čak i prezimena da se približili Francuzima. Imamo decu koja se stide da kažu da su Srbi i da govore srpskim jezikom. Moramo da radimo na jačanju osećanja pripadnosti svom narodu - rekla je Simićeva.

- On je sada regulisao trajanje rada u dijaspori na četiri godine. Do sada, neki nastavnici su ostajali i po 12 godina. Sada će svi kada krenu znati i kada se vraćaju - rekla je Nedeljkovićeva.
Ona je istakla da je jedan od glavnih ciljeva dopunske nastave jačanje veze s maticom.

- Kako bolje to da uradimo ako ne tako što ćemo posvetiti pažnju mladim naraštajima. Nastavnici su tu i da animiraju roditelje, da ih informišu, da ih poguraju da upišu svoju decu u dopunsku školu.

Preko granice srećete ljude koji imaju jasnu svest o tome kome pripadaju kulturološki, na osnovu veroispovesti, nacije i tradicije, a mi smo tu da im ne dozvolimo da to i zaborave.

Nije bitno da li su tamo otišli kao radnici na građevini ili kao intelektualci, njihov želja da im deca govore srpski jezik je jednaka. Važno je da se narod drži i da im država u tome pomaže - istakla je Nedeljkovićeva.

Motivacija

Kako je istakla, prilikom izbora nastavnika koji konkurišu za odlazak u dijasporu, ono što je njoj lično važno jeste da prepozna pravu motivaciju.

- Kod mene lično plus imaju kandidati kod kojih prepoznam da razumeju zašto je važno čuvanje kulture i tradicije i opismenjavanja naše dece.

Tim iz ministarstva redovno obilazi dopunske škole i zaista na terenu vidimo da imamo zaista kvalitetne ljude koji su posvećeni. Broj nastavnika povećavamo kada za tim postoji potreba. Država će uvek ispratiti potrebe svojih ljudi u dijaspori - objasnila je Nedeljkovićeva.

Novina ove godine je i uvođenje kordinatora za nastavnike koji će zajedno sa njima biti u dijaspori i biti tu kao predstavnik ministarstva da reši različite poteškoće sa kojima se suočavaju. Koordinator za Nemačku je Biljana Bukinac, koja će takođe i sama držati nastavu.

- Ove godine smo povećali broj nastavnika u Nemačkoj u pokrajini Hesen. Do sada je postojao samo jedan nastavnik, a sada će tamo biti još tri nastavnika, računajući i mene - objasnila je za "Vesti" Bukinac.

Kako je istakla, najveći problem sa kojim se nastavnici suočavaju jeste rad u specifičnim uslovima.

- Nastavnik dolazi u kombinovana odeljenja, sa decom različitih uzrasta i različitih nivoa poznavanja maternjeg jezika. To je veoma težak i kompleksan posao i zato je veoma važno da nastavnici dobiju neku vrstu edukacije pre puta, što do sada nije bila praksa, već su se oslanjali isključivo na iskustva kolega. Specifično je držati maternji jezik u razredu u kojem neko ne zna ili slabo zna taj jezik - kaže Bukinac.

Ističe da je učenje maternjeg jezika neodvojivi deo očuvanja identiteta, te je dopunska nastava izuzetno važna.

- Ako želimo da čuvamo naš narod, moramo da čuvamo jezik. Mi ne učimo decu samo srpskom jeziku, već i istoriji našeg naroda, kulturu, običaje, sve što je u vezi sa Srbijom - dodala je Bukinac.

Časopis "VID"

Profesorka Biljana Petrović radi na području Štutgarta i predstavila je kolegama putem prezentacije na koji način je ona sa svojim đacima posvetila pažnju srpskim velikanima Dositeju Obradoviću i Vuku Karadžiću, po kojima njena dopunska škola nosi ime. Ona je osmislila i časopis "VID" (Vuk i Dositej) koji ima cilj da neguje srpski jezik i kulturu i izlazi dva puta godišnje.

- Ovaj časopis je tu da bi deci pomogao da obradi nove školske sadržaje, ali i da im pomogne da ne zaborave ono što su već naučili. Tu su i vežbe koje su zabavne i pomažu prilikom učenja jezika. Učenici su novinari i moći će svojim prilozima da pokažu koliko su ovladali jezikom i pismom. Prilikom posete ministra Mladena Šarčevića Štutgartu naši mali novinari su imali priliku da intervjuišu njega i njegovu savetnicu Vesnu Nedeljković, a o čemu su razgovarali moći će da se pročita u narednom broju - ispričala je Petrovićeva.

Škola čuva srpski identitet

Ipak, glavna uloga na seminaru bila je dodeljena upravo nastavnicima koji su među sobom razmenjivali iskustva, ali i delili savete kako prebroditi poteškoće u nastavi.

Profesorka Milana Rakić u Nemačkoj već tri godine radi kao nastavnik srpskog jezika i književnosti i ima oko 120 đaka. Kako ističe, izazova u ovom poslu je mnogo.

- Nije lako, što zbog organizacije nastave, što zbog svakodnevnog života koji je u početku teško organizovati. Meni je najfascinantnije bilo kada sam se u učionici srela s decom srpskog porekla koja ne govore srpski jezik i ništa me ne razumeju. To je bilo začuđujuće i u meni je izazvalo tugu. Tada sam shvatila koliko je dece, koja žive izvan granica Srbije, koja ne govore ili govore vrlo malo srpski jezik.

Pitala sam kako li će tek njihova deca govoriti. Svu snagu sam usmerila na borbu za nove reči, za usvajanje maternjeg jezika na što zabavniji način - rekla je Milana.
Profesorka Blaženka Trivunčić već tri godine radi u Francuskoj gde je otišla iz OŠ "Branislav Nušić" iz Beograda. Ističe da joj se čini da najlošije srpski jezik govore deca koja žive u ovoj zemlji.

I stariji zaboravljaju jezik

- Radim u dopunskoj školi u pariskom regionu. Pre nego što sam otišla, zamišljala sam nešto drugo. Iznenadila sam se kako je nizak nivo govorenja jezika. Mnogo je dece tamo koja uče srpski jezik kao strani, a ne kao maternji. Očekivala sam savremenije uslove rada, da ću imati sredstva koja su naprednija nego u Srbiji.

A nije bilo tako. Shvatila sam da je Srbija van granica na ivici da nestane. Jaka je asimilacija. Srpska dopunska škola je stub očuvanja nacionalnog identitet, i borimo se da na sve moguće kreativne načine osnažimo veze s maticom. Mladi naraštaji trebalo bi da znaju ko su, jer ako izgubite jezik, izgubili ste sebe - rekla je Trivunčićeva.

Najsnažiji utisak zbog kojeg je posebno motivisana da nešto promeni je to što ne samo da deca ne govore dobro maternji jezik, već ga zaboravljaju i njihovi roditelji.

- Roditelji žele da vežbaju francuski jezik, pa kod kuće ne govore na maternjem i samim tim deca i kod kuće i van kuće govore francuski. Roditelji to moraju da menjaju - rekla je Blaženka.

U Francuskoj je trenutno sedam nastavnika i ukupno 430 dece pohađa dopunsku nastavu.

Spremna za put

Ksenija Gaćinović, profesorka iz beogradske OŠ 1300 kaplara, na Zvezdari, sprema se da ovih dana krene put Nemačke.
- Raspoređena sam u okolinu Štutgarta. Ovo je za mene veliki izazov. Raditi sa decom različitih uzrasta, koja možda uopšte ne znaju srpski jezik, potpuno je drugačije od svega što sam do sad radila. Prošle godine sam učestvovala u jednom projektu sa koleginicom koja je tada radila u Nemačkoj, gde smo decu učili srpske reči kroz pokret i igru. Tada smo shvatili da je scenski momenat veoma primenljiv. Samim tim sam odlučila da i sama konkurišem i odem da radim kao nastavnik dopunske nastave i probam da malo više razradim možda i neke vannastavne aktivnosti za tu decu - objasnila je Ksenija za "Vesti".

Uslovi nisu idealni

Iako je svim nastavnicima koji su u dijaspori ili se spremaju da idu prvi i glavni cilj očuvanje srpskog jezika i kulture, nije se moglo ne primetiti nezadovoljstvo zbog nepovoljnih uslova rada koje imaju nastavnici dopunske nastave.

Plata od 1.620 evra koliko dobijaju nastavnici koji rade u zemljama Evropske unije je nezadovoljavajuća prema njihovim rečima. Kako ministarstvo ne obezbeđuje smeštaj za nastavnike, oni sami moraju da finansiraju stanove koji na primer u Nemačkoj ili Austriji nisu jeftini. Takođe, najveći problem svima je što nemaju obezbeđen smeštaj ni za prve dane boravka, pa se sami snalaze kad odu tamo kako znaju i umeju.

- Plata nije velika s obzirom na to da mi od tog novca sami plaćamo smeštaj koji je veoma skup. Mi smo prvi odbrambeni stup srpskog indentiteta, prvi smo u kontaktu sa našim ljudima, ambasadori smo kulture i jezika u svakoj porodici i mogli bismo imati bolju negu od strane države - rekla je Ksenija Gaćinović.

Kako smo mogli čuti od nastavnika, susreću se sa različitim problemima, poput nedostatka interneta ili kopir-aparata. Često iz svog džepa izdvajaju novac kako bi za decu obezbedili nastavne materijale, ili im u susret izlaze srpski klubovi koji imaju štampače.

Nastavnica Milana Rakić istakla je i da je potrebno obaviti bolju pripremu nastavnika pre odlaska na rad.

- Treba napraviti obuku. Pripremiti ih za sve izazove koji će ih sačekati, dati im podršku koja je u startu najbitnija, a manjka je - rekla je Milana.


 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 20.08.2018. 04:04
u inostranstvu nije tako strasno kao stoje u srbiji..mladi ljudi u srbiji izbacuju dela vuka karadzica i srpsku gramatiku..uzimaju strane reci a neznaju ni sta znace tako sa njihovim primitivizmom misle dasu popularni itd. 30& ubaceno je stranih reci u srpsku gramatiku dabih upropastili srpstvo..jedan primer koriste CAO, OK i da nenabrajam tosu pretezno neskolovane osobe ,primitivne a nije imao ko daih vaspita ...kod menese kaze pomaze bog,dobar dan ,zdravo itd onaj koji je skolovan fakultetski nece reci CAO vec cisto gramaticki kako je vaspitan apelujem na ove primitivce da izbace iz Usta takve reci Koje nisu srbske i da tu zarazu ne prenose na ostalo drustvo pogotovu mladze neskolovane osobe
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Denis Kif (60)
GUBITNIK
Kazimir Bačić (57)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Pregovori koje već dugo vodite poprimaju novu formu. Intenziviranje komunikacije može vas na kratko dekoncentrisati i navesti da napravite previd.
SAVET: oprezno u saobraćaju.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Popravljate odnose na ljubavnom planu. Možete prirediti iznenađenje voljenoj osobi. Budite jasni kako vaše namere ne bi bile pogrešno shvaćene.
SAVET: otvorite sve karte.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Rešavate veliku brigu na materijalnom planu. Predstoji vam nova ponuda za dodatan posao, koji će vam doneti i značajnu finansijsku dobit.
SAVET: više spavajte.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online