Dijasporu vratiti u Vladu!
Glas dijaspore se ne čuje u srpskoj javnosti, a o našima u inostranstvu se priča samo kad od njih stiže novac u domovinu, obrazlaže poslanik u Skupštini Srbije, lider Pokreta obnove Kraljevine Srbije Žika Gojković za "Vesti" zahtev njegove stranke da se rasejanju vrati ministarstvo i omogući pravo glasa elektronskim putem.
U istom pravcu idu i zalaganja predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Ivana Kostića, poslanika Pokreta Dveri koji ističe da je dobrodošla svaka inicijativa za bolji položaj dijaspore i njeno povezivanje sa maticom.
Iz rasejanja takođe stiže glas apela da dijaspora prestane da bude "poslednja rupa na svirali" svoje domovine i da se našima širom sveta omogući ne samo da ponovo dobiju resor u Vladi koji im je oduzet, već i da imaju predstavnike u parlamentu.
Olakšati muke
Najavljena rekonstrukcija Vlade je, prema rečima Žike Gojkovića kao inicijatora, prilika da se ispravi greška učinjena ukidanjem Ministarstva za dijasporu, čiji značaj za maticu njegova stranka dokumentuje impozantnim podacima Svetske banke i Narodne banke Srbije.
- Više od 800.000 građana naše zemlje dobija pomoć od sunarodnika u dijaspori u vidu novčanih doznaka i na ovaj način je, od 2000. do 2010. godine, u Srbiju ušlo više od 43 milijarde dolara. Dijaspora svake godine unese u otadžbinu oko tri milijarde evra putem novčanih doznaka, što je devet odsto BDP-a Srbije i dvostruko više od ukupnih stranih investicija koje prosečno godišnje dođu našu zemlju. Ta činjenica se ne sme ignorisati - kaže ovaj narodni poslanik.
On je, u izjavi za naš list, obećava da će POKS biti uporan u nastojanju da "progura" svoju inicijativu, ali ne da bi doveo do političkih podela, već da bi bila pokrenuta široka rasprava u javnosti. To je, naveo je on, neophodno, jer ukoliko matica ne čuje probleme sunarodnika u inostranstvu, neće ih ni znati:
- Ministarstvo dijaspore treba da se posveti ozbiljnom bavljenju našima van zemlje, a ne da bude predmet nagodbe ili namirenja političkih apetita. Ako uspemo rasejanju da vratimo ministarstvo, onda ćemo zahtevati da ga vodi čovek iz dijaspore koji je dugo živeo i radio u inostranstvu i zna sve probleme sa kojima se susreću naši van granica domovine, a ne neko kome bi ministarsko mesto bilo odskočna daska u karijeri.
On ne vidi problem ni u organizaciji prava na glasanje rasejanja elektronskim putem, kao što je uređeno u drugim državama sa brojnom iseljeničkom populacijom poput Estonije.
- Onako kako je omogućeno našoj dijaspori da glasa, bolje je da joj se to pravo ukine, nego da se neki koji prelaze čak 700 kilometara do biračkog mesta propisno namuče - pojašnjava Gojković.
Politička odluka
Ministarstvo za dijasporu bi, prema rečima čelnika skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Ivana Kostića, brže i konkretnije rešavalo probleme brojnog rasejanja , nego sada kada je svedeno na Upravu za dijasporu.
- Podržavamo predlog, jer bi to značilo i veći budžet za naše organizacije u inostranstvu. Da li će se ostvariti, to je pitanje za vlast, a inače je dobrodošla svaka inicijativa za bolji međusobni odnos matice i dijaspore, naročito ako ona dolazi iz vladajuće većine u čijim je rukama i moć odlučivanja - kaže Kostić.
Država ne haje za biznis potencijal
- Neophodno je sunarodnicima omogućiti dodatne olakšice prilikom ulaganja u otadžbinu. Srbija godinama pregovara sa MMF-om o kreditima neophodnim za ekonomski oporavak države, umesto da iskoristi ogroman resurs koji je, sticajem nesrećnih okolnosti ima, a to je brojna i bogata dijaspora - naglasio je Gojković.
Biznis potencijal rasejanja je osvetlio i Ivan Kostić, ističući da država mora da ponudi našim ljudima u inostranstvu olakšice za ulaganje.
- Da bi dijaspora više ulagala u Srbiju, prvenstveno treba izmeniti zakone i tako im omogućiti poreske olakšice- kaže Kostić.
On ističe da je neophodno prvo ono o čemu se već dve godine samo priča, a to je da Vlada Srbije i predsednik države prvo postave direktora Uprave za dijasporu. Potom, kako ističe, da se uspostavi rad Skupštine dijaspore i Srba u regionu, čija su nadležnost organizacije u inostranstvu, a koja je, kako podseća, još od 2014. godine u tehničkom mandatu.
- Zakon o dijaspori je usvojen 2009. i, kao njegova kruna, oformljeno Ministarstvo dijaspore, ali je njegovo postojanje i ukidanje prvenstveno politička odluka, pa apelujem na državu da radi na boljem funkcionisanju odnosa matice i rasejanja - poručio je ovaj poslanik.
Elektronsko pravo glasa naš sagovornik vidi kao dobru praksu koja je izvodljiva.
- U omogućavanju srpskoj dijaspori da glasa na ovakav način, takođe je neophodna politička volja - kazao je Kostić.
Da naši ljudi u inostranstvu hoće pravo glasa, potvrdio je za "Vesti" univerzitetski profesor iz Moskve Božidar Mitrović, predsednik za statusna pitanja Uprave za dijasporu. On ističe i neophodnost da se utvrdi zašto se ne sprovodi u celosti Zakon o dijaspori, kojim je predviđeno postojanje ministarstva dijaspore i ko ga ne poštuje.
- Dijaspora je, može se s pravom reći, jedna etnička celina kojoj je zakon omogućio da ostvari pravo na sopstveno ministarstvo u Vladi, i prema Ustavu Srbije, to joj se pravo ne sme smanjivati - kaže Mitrović.
Dva resora
Božidar Mitrović smatra da, osim ministarstva za dijasporu, treba u Vladi Srbije da postoji još jedan resor koji bi se iz drugog ugla bavio svojom populacijom koja živi van granica domovine:
- Trebalo bi s obzirom na našu brojnost i zbog bližih poslovnih veza da dobijemo resor bez portfelja koji bi vodio investicione i druge poslove koji se tiču nas, a nisu u nadležnosti ministarstva za dijasporu.
Smatra da je u ovom momentu rasejanje "skrajnuto do krajnjih granica".
- Nedopustivo je da ne rade organi koji su utvrđeni zakonom - komentariše Mitrović, ističući da oni koji su onemogućili rad organa dijaspore moraju krivično da odgovaraju.
Ne samo da svi organi dijaspore moraju da rade, već kako kaže, neophodno je da brojno rasejanje rasuto širom planete dobije i direktne predstavnike u parlamentu, kao što je to omogućeno hrvatskoj i makedonskoj dijaspori.
