Ovo su tri opcije da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova
Verovatno bi zapadni centri moći bili protiv toga da se proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine potpuno vrati u Ujedinjene nacije i pokrene ispočetka. Ono što je sigurno jeste da se taj proces ne može završiti bez UN, piše Sputnjik.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ovih dana tokom posete Beogradu bio nedvosmilen u tome da Moskva neće nemo posmatrati eventualno uključenje Vašingtona u dijalog Beograda i Prištine.
- Saslušaćemo mišljenje Srbije. Ako u dijalog budu pozvane SAD i ako Srbija pozove Rusiju, nećemo ostati po strani - rekao je ministar inostranih poslova Ruske Federacije posle sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Šta bi ta spremnost Rusije da se uključi u rešavanje pitanja Kosova i Metohije mogla da donese i kakvi su scenariji mogući?
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da su u tom slučaju moguće tri varijante. Prva je da se proširi sadašnji format sa EU kao posrednikom.
Druga varijanta može da se pročita iz izjave Lavrova da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi i da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešiti mimo UN. To, po oceni Milivojevića, šalje poruku da bi ceo proces mogao da se vrati u UN i da se tamo rešava onako kako to nalažu procedure i postupci u UN.
Treća mogućnost je da se zbog novog formata organizuje neka posebna konferencija na kojoj bi učestvovale velike sile, gde bi EU i dalje bila posrednik, kaže nekadašnji diplomata sa dugogodišnjim iskustvom u tom poslu.
Kako god da bude, ono što je ključno, ističe Milivojević, jeste to što je Rusija stavila do znanja da njena reakcija neće izostati, kao i da Srbija može da računa na njenu punu podršku. Takođe i to da Rusija smatra da je za rešavanje pitanja Kosova i Metohije nadležno međunarodno pravo, a da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi.
Na pitanje koja je najrealnija od moguće tri opcije, Milivojević smatra da je to nastavak dijaloga kako je i počeo, pod okriljem EU, u tom proširenom formatu. On to objašnjava ocenom da bi međunarodna konferencija podrazumevala i nešto širi kontekst jer je, smatra, nemoguće da se ona organizuje samo za pitanje KiM, a da se ne dotakne i drugih problema na Balkanu.
- Tu bi onda bilo postavljeno i pitanje BiH, sporna granična pitanja i svašta još, tako da mi je organizovanje međunarodne konferencije manje realna opcija - kaže Milivojević.
