Maratonsko suđenje Miri Marković
Proces protiv Mire Marković i ostalih zbog zloupotrebe prilikom dodele državnih stanova samo je jedno od 533 suđenja za krivična dela koje traju duže od jedne decenije. Sporost i neefikasnost srpskog pravosuđa prate ovaj slučaj od početka. Od podizanja prve optužnice ročišta su odlagana više od 50 puta, a jedan od najčešćih razloga jeste nepojavljivanje svedoka. Lepeza razloga za odlaganjima ili započinjanja suđenja iz početka je široka.
Tako je Više tužilaštvo u Beogradu duže od godinu dana ignorisalo zahtev suda da ispravi greške u optužnici protiv supruge bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i još devet optuženih. Na kraju 2017. taj deo optužnice je zastareo.
"Zbog grešaka u novčanim iznosima iz optužnice, Viši sud je mesecima opominjao beogradsko Više tužilaštvo, koje je izmenjenu optužnicu dostavilo tek u oktobru 2017. Neke cifre jesu bile promenjene, ali se iznosi koji se pojedinim optuženim stavljaju na teret ponovo nisu poklapali", navodi Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).
Od 2003. u Rusiji
Dan nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 13. marta 2003, u Palati pravde u Beogradu trebalo je da počne suđenje protiv Mire Marković i još deset optuženih, zbog navodnih zloupotreba sa dodelom stanova. Markovićeva se nije pojavila na prvom pretresu - kasnije će se ispostaviti da je otišla u Rusiju, zbog čega joj se svih ovih godina sudi u odsustvu.
Od ukupno 12 osoba koliko ih je bilo optuženo na početku, petoro više nije na spisku jer su optužnice zastarele. Jedan od najstarijih nerešenih slučajeva u Višem sudu u Beogradu tako ulazi u 15. godinu i najmanje je pet puta do sada bio vraćan na početak. To je samo jedan u šumi sudskih procesa koji su se otegli u nedogled, a koji ukazuju na sporost i neefikasnost srpskog pravosuđa i možda još više na uticaj politike na pravosuđe. Po pravilu se zastarelost dešava u slučajevima gde su na optužnici osobe moćnih pozicija ili one koje su to bile ali i sada imaju posredne poluge za uticaj.
Pregovaračko poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe jedno je od ključnih za Srbiju u procesu pridruživanja EU, ali se sa reformama u pravcu samostalnosti sudske vlasti, brzine i efikasnosti suđenja i dalje stagnira. Slučaj sa suđenjem Miri Marković samo je jedan od tih koji ukazuje na boljke srpskog pravosuđa.
Još na optužnici, a dokle će?
Osim Mire Marković, na optužnici su ostali Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne Uprave carina, Branislav Ivković, nekadašnji ministar u Vladi Srbije, Jovica Stanišić, bivši načelnik resora Državne bezbednosti MUP-a Srbije, kao i nekadašnji funkcioneri državnog preduzeća za izdavanje nekretnina Dipos.
