Od blaga ostali panjevi
Veliku pažnju u Raški, Brusu, na Kopaoniku, Beogradu, ali u celoj Srbiji, izazvalo je saopštenje za javnost Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) iz Novog Sada koje je ukazalo na nezakonitu seču šume i pljačku šumskog blaga po celoj Srbiji, a posebno na Kopaoniku gde su stoletne četinarske šume pod zaštitom i kontrolom Javnog preduzeća Nacionalni park Kopaonik.
Medijima su prosleđene i slike sveže posečenih stabala na lokalitetu Jankove bare uz optužbu rukovodstva JP Nacionalni park Kopaonik da tamani šumsko blago i tamo gde je to najstrože zabranjeno...
- Dok ministar za zaštitu životne sredine mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, u nekim delovima Srbije šume se nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama čak i u zaštićenim područjima - ističe Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica koji je i potpisao saopštenje za javnost kojim se ukazuje na kršenje zakona u JP Nacionalni park Kopaonik.
Nestaju i ptice
U svom saopštenju za javnost DZPPS ukazuje da zbog nezakonite i nekontrolisane seče šuma, kojima se osiromašuje biološka raznolikost, nestaju i retke vrste ptica poput crne žune, gaćaste kukumavke, dugorepe sove i drugih. Takođe, ukazuju i na druge negativne prateće pojave poput erozija, poplava i nestašica pijaće vode...
Ogoljeno zemljište
Slučajni posetioci Jankovih bara bili su ovih dana šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.
Prema nezvaničnim informacijama, prethodnih meseci na više lokaliteta u JP Nacionalni park Kopaonik posečeno je više od 3.000 kubnih metara drveta, i to su uradili oni koji bi trebalo da ga čuvaju. Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije.
Do sada su na udaru drvoseča uglavnom bile šume u privatnoj svojini, poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićemim područjima, rezervatima prirode i nacionalnim parkovima, navode u DZPPS.
Krađa, pa jeftina građa
Nekontrolisana seča i krađa šumskog bogatstva još je izraženija na Goliji, koja je takođe "pod zaštitom", Mokroj Gori kod Zubinog Potoka i Mojstirsko-draškim planinama kod Tutina. Najjeftinija rezana građa i daska u Srbiji može se kupiti u Tutinu i okolini, upravo zbog toga što se do i najboljih stabala dolazi - krađom.
Milan Ružić, predsednik DZPPS, oštro osuđuju rukovodstvo JP Nacionalni park Kopaonik zbog, kako naglašava, grubog kršenja propisa koje je usvojila Vlada Srbije s ciljem da zaštiti i sačuva šumsko nacionalno blago.
Na drugoj strani, u prozvanom Javnom preduzeću Nacionalni park Kopaonik sve oštro demantuju i ističu da nijedna tvrdnja u saopštenju DZPPS iz Novog Sada nije tačna osim konstatacije da se na Kopaoniku, u zaštićenom području zaista interveniše na sanaciji obolele šume.
Sve po zakonu
Te aktivnosti se odvijaju u skladu sa zakonom i saglasnost resornog ministarstva i Zavoda za zaštitu prirode.
Odluka Ministarstva za zaštitu životne sredine i uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije proistekli su iz više održanih sastanaka u periodu od 2012. do 2017. godine čiji je organizator bio upravo Nacionalni park Kopaonik, a na kojima su prisustvovale sve stručne i kompetentne državne institucije i ustanove koje se bave ovim pitanjem.
Preciznije, to su: predstavnici Ministarstva životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Uprave za šume, Instituta za šumarstvo, Šumarskog i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnici nacionalnih parkova i ostalih zaštićenih područja u Srbiji, JP Srbijašume i nevladinog sektora koji se bavi ovom problematikom, osim pomenutog Društva za zaštitu i proučavanje ptica koje sada medijima šalje netačne informacije.
Privilegovani kupci
Šuma koja se "po zakonu" seče na Kopaoniku, Goliji, Mokroj Gori, Mojstirko-draškim planinama, Goču i drugim delovima Srbije uglavnom se prodaje na tenderu i u velikim količinama. Obično je kupuju strugare i pojedinci bliski vlastima ili rukovodstvu Srbijašuma koji imaju dobre veze, ali i novca da avansiraju seču i po nekoliko hiljada kubika....
Istina je samo da je Javno preduzeća Nacionalni park Kopaonik aktivno učestvovalo u sprovođenju dogovorenih mera i aktivnosti na sanaciji posledica bolesti sušenja šuma, nikakvih prekoračenja, nedozvoljenih radnji ili štetnih poteza nije bilo, svu dokumentaciju dostavićemo i Društvu za zaštitu i proučavanje ptica koje nas bez razloga proziva i optužuje - ističe se u saopštenju JP Nacionalni park Kopaonik.
- Nijedno stablo u nacionalnom parku nije posečeno bez stručne doznake, kao i nadzora republičkog šumarskog inspektora i republičkog inspektora za zaštitu životne sredine. Otklanjanje posledica bolesti sušenja šuma je u finansijskom pogledu vanredan trošak i ni u kom slučaju nije prihod našeg javnog preduzeća - naglašava dr Bojan Milovanović, direktor JP Nacionalni park Kopaonik i podseća da se slične aktivnosti na sanaciji bolesnih šuma sprovode u nacionalnim parkovima širom Erope i da seča bolesnih stabala na Kopaoniku nije nikakav izuzetak.
