Stefanović: Da je Stambolić pobedio, ne bi bilo rata
Stambolić je dobro znao Miloševićeve mane, ali nikada nije mislio da će da mu zabije nož u leđa, kaže advokat Radoje Stefanović, koji je u vreme Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SKS) 1987. godine bio na čelu Privredne komore Srbije.
Srbi su prodavali imovinu na Kosovu i kad treba i kad ne treba...
Uoči tridesete godišnjice sednice, koja je predstavljala konačni obračun tadašnjeg predsednika CK Slobodana Miloševića sa njegovim političkim mentorom Ivanom Stambolićem, Stefanović govori o dvojici ljudi sa kojima je nekada sarađivao, tadašnjoj atmosferi u zajedničkoj državi i Miloševićevoj politici koja će Srbiju uvesti u rat sa svim republikama bivše Jugoslavije i koja će se okončati ubistvom Ivana Stambolića 2000. godine.
- Osma sednica je bio privid partijskog obračuna jer se dešavao na partijskom forumu, ali su u stvari to bile različite koncepcije. Mada lično mislim da pobednička ekipa uopšte nije imala koncepciju, osim da dođe do vlasti. Nismo ni mi, poražene snage, baš uspevali dobro da vidimo koliko će to ići nizbrdo, iako je većini bilo sasvim jasno da takvim putem nema izlaza i da se sasvim sigurno ide u ćorsokak, sa velikim rizicima - kaže Stefanović.
Istorijski značaj Osme sednice je u tome što je rasturen jedan sistem koji je već bio na izdisaju, bez pripreme i ideje šta da se namesti kao novo. Onda su pušteni sve guje i gušteri ispod kamenja, pa se napravilo šta se napravilo narednih godina.
- Zbog nagomilanih raznoraznih problema na Kosovu, Srbi su se iseljavali, prodavali imovinu i kada treba i kada ne treba, i kada su pod pritiskom i kada hoće da zarade i slično. Albanski nacionalisti su očigledno imali jedan agresivan pristup i to se zaoštravalo. A u Srbiji su nacionalisti to isto vrlo dobro koristili. Stvorila se atmosfera u kojoj je trebalo nešto "preduzeti energično" - kaže Stefanović i dodaje:
- Stambolić je po mentalitetu uvek bio čovek pregovaranja i kompromisa, traženja zajedničkih rešenja sa onima koji drugačije misle, što je Miloševiću bilo prilično strano. Pogotovo nekim ljudima oko njega, koji su na njega vršili još više pritisak da bude oštar, da sve dovede u red jer "mi nismo drugorazredna nacija, mi smo Srbi".
Svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje
- Moje iskustvo je da su dogovori mogli biti uspešni. Ali, kada smo se mi uzjogunili i kada je najveća republika počela da proklamuje stvari koje u suštini vode u unitarističku Jugoslaviju, onda su se oni uplašili. I onda dobili krila i njihovi nacionalisti da sa tim argumentima svoje građanstvo isprepadaju još više. Mi smo dali povod da se Jugoslavija rastura, ako je već nismo sami rasturili. A posle Osme sednice smo i to uradili - smatra Stefanović.
- Mi smo prvi posle Drugog svetskog rata u Evropi uveli embargo Slovencima. To se sada već sve zaboravilo. Pa ona provala u finansijski sistem, kada je dve milijarde dolara naštampano i za toliko podignuta inflacija u celoj zemlji. Te dolare smo uzeli mi u Srbiji.
Toliko je toga sa Osmom sednicom započeto da mislim da današnje vreme ne bi bilo zamislivo bez toga. To je stvorilo teren za opšti haos, za ratove, sankcije, neimaštinu, odlazak sposobnih ljudi. Svega toga ne bi tako bilo da nije bilo Osme sednice. U tom smislu vidim njene posledice. Svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje. Mi smo ovakav narod. A ono što se sa narodom dešavalo povodom i posle Osme sednice doživljavam kao kada odvedete grupu ljudi u kafanu, pa ih dobro napijete. Ponašaju se kako se pijani ponašaju - zaključuje Radoje Stefanović.
