Petak 24. 5. 2019.
Washington
120
  • Chicago
    150
  • New York
    120
  • Belmont
    130
  • Atlanta
    200
  • Boston
    220
  • Firt
    160
  • Denver
    190
  • Detroit
    120
  • Dover
    210
  • Hartford
    140
  • Orlean
    120
  • Helena
    200
  • Ren
    130
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    140
  • Portland
    260
  • Salem
    210
  • Santa Fe
    50
  • Tampa
    200
  • Topeka
    230
43
Nedelja 24.03.2013.
03:29
Vestionline A

Danas 14 godina od NATO agresije

Danas se navršava 14 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...


Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.


Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.


O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.


Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.


NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.


Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.


Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.


To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na oko 6.000.


Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.


Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru 2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.


U prvoj polovini 2010. ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Saša Rašić je izjavio da se tokom 2009. na Kosovo vratilo 1.553 raseljenih.


Prema izjavi šefa misije UNHCR-a na Kosovu Hermana Sturvolda oko 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje se nalazi van njegovih granica. Srbi čine ogromnu većinu izbeglica sa Kosova, ali ima i nekoliko hiljada Roma, Crnogoraca, Bošnjaka i drugih. Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Nedelja 24.03.2013. 03:41
НАТО-фашисти! Ко је у Србији за чланство у НАТО? Сигурно је да је тај и против српског народа. Никада се не може заборавити злочин који су нам починили и дан данас нам чине неправду.Добрим делом смо и сами криви јер смо омогућили неспособном Милошевићу да води државу у пропаст.Данас је опет неспособна власт која нас води у понор звани ЕУ.Нема краја понижењима српског народа. Проклети да су сви непријатељи Срба,Србије и наших пријатеља!!!
Nedelja 24.03.2013. 03:55
Na danasnji dan pre 14godina jos jednom su sile zla pokusale da uniste SRBIJU I SRBSKI NAROD.Da nas istrebe i izbrisu sa lica zemlje.Kao i u svakom pokusaju mnogo nasih prijatelja,rodjaka,brace,familije i nasih sunarodnika je izgubilo zivote i naravno kao i svaki put niko ne odgovara za zivote nevinih ljudi i takodje mi smo ti koji smo krivi sto smo napadnuti i sto nas oni ubijaju!Mi smo krivi sto stitimo nasa vekovna ognjista,nase svetinje!Po njihovom je koliko mogu da zakljucim da smo MI KRIVI I STO SMO ZIVI!!! Neka je vecna slava svim nastradalim i pocivajte u miru.Slava vam.
Nedelja 24.03.2013. 07:34
Ni dan-danas da se ne zna tačan broj i imena poginulih... kako da im se oda počast?
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Mira Ninošević (52)
GUBITNIK
Saša Mirković (47)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Tegobe koje su vas ranije mučile ponovo su zakucale na vaša vrata. Nemate potrebe da bežite u sebe, promene na poslu udahnuće malo optimizma.
SAVET: izbegavajte masnu hranu.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Nije dobar trenutak za realizaciju poslova na kojima radite u poslednje vreme. Takođe, dan nije povoljan ni za pokretanje novih projekata.
SAVET: izbegavajte tešku hranu.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Pokušajte sve obaveze da završite u prvoj polovini dana. Drugu polovinu provedite u krugu porodice i bez kontakta sa poslovnim saradnicima.
SAVET: izbegavajte svađu.
  • 2019 © - vesti online