Četvrtak 21. 2. 2019.
Washington
-30
  • Chicago
    10
  • New York
    -10
  • Belmont
    -50
  • Atlanta
    50
  • Boston
    120
  • Firt
    -10
  • Denver
    20
  • Detroit
    20
  • Dover
    30
  • Hartford
    -20
  • Orlean
    10
  • Helena
    140
  • Ren
    -60
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    20
  • Portland
    150
  • Salem
    10
  • Santa Fe
    -60
  • Tampa
    220
  • Topeka
    -10
0
Subota 14.07.2012.
08:19
A

Veliki prijatelji Srbije (4): Doterao cara do duvara

Zahvaljujući Tomašu Masariku, budućem prvom predsedniku Čehoslovačke, optužene Srbe u Zagrebu Franja Josif je morao da pomiluje.

PUTOVAO SA SRPKIM PASOŠEM: Tomaš Masarik, prvi predsednik Čehoslovačke
 
 

Bila je nedelja 18. aprila 1909. kada je u Beograd doputovao iz Zagreba profesor Praškog univerziteta Tomaš Garig Masarik, budući prvi predsednik Čehoslovačke republike. Uglednog filozofa i novinara koji je u Srbiju je došao kao poslanik austrijskog parlamenta dočekale su na železničkoj stanici kolege sa Beogradskog univerziteta. Sutradan su ga primili Ljubomir Jovanović, predsednik Narodne skupštine i Milovan Milovanović, ministar inostranih dela. Visoki gost je upravo stigao sa sudskog procesa koji se u Zagrebu vodio protiv Srba optuženih za veleizdaju Habsburške monarhije, gde su se čule i opasne optužbe na račun Kraljevine Srbije.

Montirani proces


Teško je odlučiti da li je to bila jedna opereta, komedija, inkvizicija ili tragikomedija, opisao je Masarik namešteno suđenje grupi od 53 Srba iz Hrvatske, poznatom kao "Veleizdajnički proces". Sve je počelo još u martu 1906, kada je većinu u Hrvatskom saboru dobila hrvatsko-srpska koalicija, začetnica jugoslovenstva i načela da su Srbi i Hrvati jedan narod. Bečki dvor je shvatio da je dobio ljutog protivnika koji bi mogao da mu oduzme Hrvatsku, ali pravi razlog za proces koji se ubrzo montirao ležao je u nečem drugom: Monarhija se uveliko pripremala za protivpravno pripajanje Bosne i Hercegovine, pa joj je bilo potrebno opravdanje za taj čin. Hrvatski sabor je raspušten, a austrijska vlada je, uz podršku cara Franje Josifa naložila hrvatskom banu Pavlu Rauhu da prikupi podatke o Srbima protiv kojih će se pokrenuti sramni postupak.

Rauhu, poznatom srbomrscu, nije bilo teško da ispuni zadatak. Plan je bio da se Srbi i Hrvati koji su se zalagali za južnoslovensku državu, proglase plaćenicima Srbije, optuže za razbijanje Habsburške monarhije i stvaranje navodne Velike Srbije.

Prvooptuženi Srbi bili su Adam i Valerijan Pribićević, braća istaknutog srpskog političara iz Hrvatske Svetozara Pribićevića. Za sve uhapšene državni tužilac je zatražio kaznu vešanjem, a sam Rauh je izjavio da nije moguće pobiti Srbe u Hrvatskoj jer ih ima 700.000, inače bi on to najradije učinio. Dok su sužnji u nelegalnom pitvoru štrajkovali građu, u hrvatskoj javnosti je protiv njih pokrenuta žestoka kampanja. Najpre je objavljen pamflet "Finale" studenta Đorđa Nastića iz Sarajeva za koga se kasnije ispostavilo da je austrougarski agent. Tu se tvrdilo "da Srbi pripremaju revoluciju i da im je cilj da slovenske narode u Austrougarskoj pripoje Srbiji".

Potom je grupa hrvatskih političara i ideologa posejala tezu da je suživot Srba i Hrvata nemoguć jer ih dele nepremostive civilizacijske razlike. Isidor Kršnjavi, profesor Zagrebačkog univerziteta otišao je toliko daleko da je pisao: "Duboki uzroci nesporazuma između Srba i Hrvata isti su oni koji prouzrokovaše raskol Istoka i Zapada, isti koji rascjepiše Rimsko carstvo i kršćansku crkvu". Ali, kampanja nije urodila očekivanim plodom. Izazvala je lavinu osude intelektualne Evrope koju je pokrenuo Tomaš Masarik.

ODBRANILA IH RAZUMNA EVROPA: Srbi optuženi 1909 sa Valerijanom i Adamom Pribićevićem
 


Veleizdajnički proces u Zagrebu je počeo 1909. pred svega nekoliko novinara i javnih ličnosti. Među njih je uspeo da se ugura i znameniti Čeh. On je bio zgranut čudovišnim zahtevom tužioca za smrtnu kaznu, iako već za podizanje optužnice nije bilo ni dokaza ni valjanih svedoka. Većina su bili članovi srbomrzačke Stranke prava, a ostali su se pronašli među teškim kriminalci. Masarik je upotrebio svoj naučni autoritet, ali i položaj poslanika u Austrougarskom parlamentu da bi digao na noge političke i javne krugove, i to ne samo u Habsburškoj monarhiji.

Sa skupštinske govornice obratio se celoj Evropi: optužio je marionetske vlasti u Hrvatskoj i izneo celu pozadinu ovog slučaja. U završnoj reči je rekao: "Ja se nadam da neće biti nijednog poslanika, ni jedne stranke u ovoj kući koji će glasati makar indirektno za ovu političku i kulturnu sramotu, za ovaj takozvani Veleizdajnički proces".

Njegove reči podržalo je 68 poslanika. Zbog sve glasnijih protesta evropske javnosti Sudsko veće u Zagrebu je optuženima izreklo vremenske kazne, a ne smrtne, kao što je bilo planirano, ali ni ovakva presuda nije opstala. Car Franja Josif bio prinuđen da zbog "velike galame u svetu" sve optužene pomiluje.


Još dok je bio poslanik austrijskog parlamenta Tomaš Masarik je počeo da se zanima za južnoslovensko pitanje, oslobađanje evropskih naroda iz vekovne tamnice velesila. Začeta je ideja o Slaviji, konfederaciji Češke, Slovačke i Srbo-Hrvatske, kako se isprva nazivala Jugoslavija. Države bi se povezale i koridorom koji bi išao kroz današnju Austriju i Mađarsku, preko slovenskih manjina. Takvu zajedincu je zastupao Masarik kada je putovao svetom sa pasošem koji mu je dala Kraljevina Srbija i radio na stvaranju države Čeha i Slovaka. Personalna unija tih država je predviđala da ondašnji srpski regent a kasniji kralj Aleksandar Karađorđević dobije češku kraljevsku krunu.

 

Slavija, država Slovena


Već nekoliko dana po raspadu Austrougarske 1918. stvorena je Čehoslovačka, a 3. oktobra iste godine Masarik je, kao predsednik Demokratske srednjoevropske unije pozivao predstavnike "12 potlačenih naroda". Rođena je unija u koju su ušli Česi, Slovaci, Poljaci, Ukrajinci, ugarski Rusi, Rumuni, Litvanci, turski Grci i Albanci, Jermeni, cionisti iz Palestine i južnoslovenski narodi kasnije udruženi u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Unija, koja je trebalo da posluži kao temelj za novo ustrojstvo u Evropi, predvođena Masarikom je održala i jedan kongres u Pensilvaniji. Utopiju zajedničke države oslobođenih naroda već su sledećeg meseca sahranili Ukrajinci i

Poljaci sukobom oko grada Lavova. I sam Masarik je bio sumnjičav prema ovako složenoj državnoj zajednici, i pre ju je video kao saradnju nekoliko blokova.

"Promišljena je već balkanska federacija, zatim tesni savez Čehoslovaka i Poljaka i druge slične unije", napisao je Masarik 1918. godine. Čehoslovačka se raspala 1993, dve godine posle nestanka svoje posestrime Jugoslavije.

Zaboravljene žrtve

 

Zaboravljeni spomenik srpske istorije je mesto Jindrihovice u Češkoj, pretvoreno tokom Prvog svetskog rata u najveći koncentracioni Austrougarske. Od oko 40.000 zarobljenika, koji su tu dovedeni, najviše je bilo Srba, a nekoliko hiljada se nikada nije vratilo u otadžbinu. Najstarija srpska žrtva bio je 92-godišnji sveštenik iz Šumadije, a najmlađa njegov osmogodišnji unuk. Ovde je neko vreme bio zatočen i socijalista Dimitrije Tucović. Posle rata je čehoslovački predsednik Tomaš Masarik u Jindrihovcima poklonio zemljište kralju Aleksandru da se izgradi kosturnica za stradale Srbe. Kraljica Marija Karađorđević je kasnije organizovala ekshumaciju posmrtnih ostataka Srba iz cele zapadne Češke kako bi svi počivali na jednom mestu. Tako se u Kosturnici danas nalaze ostaci 7.100 Srba i 64 Rusa.


Svetska blamaža

 

Uporedo sa "Veleizdajničkim procesom" u bečkoj štampi je objavljen članak "Austrougarska i Srbija". Autor, Hajnrih Friđung, istoričar i član Carske akademije nauka, optužio je četvoricu članova hrvatsko-srpske koalicije da za svoje političko delovanje primaju novac od Srbije i da je za to dobio dokaze iz samog Beograda.

 

Prozvani političari su podneli tužbu protiv profesora Friđunga i listova koji su objavili članak, pa je u decembru 1909. u Beču započeo sudski proces na kome je dokazano da je Frinđung dobio lažna dokumenta. Tomaš Masarik je ponovo stao na stranu Srba: u parlamentu je saopštio da je po nalogu austrijskog ministra inostranih dela grofa Erentala, koji je bio naručilac i "Veleizdajničkog procesa", navodne dokaze isfabrikovao austrougarski poslanik u Beogradu grof Janoš Forgač. Iako su vlasti primorale koaliciju da povuče tužbu, ona je pred Evropom ostala moralni pobednik: jedan austrijski vojni list je o ovom procesu pisao da je Austrougarska "doživela blamažu svetsko-istorijskog značaja, grotesknu komediju, koja samo slučajno nije postala krvava tragedija".

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miodrag Mihajlović (58)
GUBITNIK
Zoran Babić (47)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Moguća je promena na poslu, pojavljuju se novi problemi na koje niste računali. Pripremite se na dan pun iskušenja i ne ulazite u sukob sa šefovima.
SAVET: ako možete, odložite sve obaveze.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Moguća je vest o skorom unapređenju. Ukoliko ste jedan period proveli u učenju i usavršavanju svog znanja, očekujte da će vam se uskoro sve isplatiti.
SAVET: čuvajte se prehlade.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Moguća je vest o skorom unapređenju. Ukoliko ste jedan period proveli u učenju i usavršavanju svog znanja, očekujte da će vam se uskoro sve isplatiti.
SAVET: čuvajte se prehlade.
  • 2019 © - vesti online