Idu na odmor samo ako gazda dozvoli
ako nas bije glas da smo neradnici i da puno praznujemo, Srbija je sa propisanih 20 dana godišnjeg odmora i osam neradnih dana praznika na samom začelju evropske lestvice!
Umesto da se pobrinu da približavanjem EU, u čijim je zemljama minimalna dužina godišnjeg odmora prosečno 25,2 radna dana, dostignemo njihove standarde i u zaštiti prava zaposlenih, radnici u Srbiji često nisu u situaciji da se izbore ni za ono što im postojećim zakonima pripada.
Zatvor zbog kašnjenja plataPredlog socijalno-ekonomskog saveta da se po ugledu na Hrvatsku poslodavci krivično gone ukoliko ne isplate tri plate svojim zaposlenim, ministar Ljajić smatra vrlo dobrom idejom. |
Da EU standardi važe samo kada se prava ukidaju, ali ne i kada se daju, svedoči i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Srbije Ranka Savić.
- Mi samo usklađujemo ono što je gore za radnike, a o onome što bi bilo bolje i ne razmišljamo. Često nas optužuju da spajamo praznike, ali pogledajte o kojim firmama se tu radi. Tu privilegiju imaju samo ona propala državna preduzeća i javne službe, a u privatnom sektoru je sasvim drugačije. Tamo se vlasnici firmi bore za goli opstanak, a radnici vrlo često nisu u prilici da iskoriste ni minimalnih 20 dana odmora - kaže predsednica ASNS-a.
|
Zemlje EU sa najviše plaćenih dana odmora i praznika: 1.Švedska 42 |
- Zamislite u kakvoj su situaciji majstori koji uopšte ne mogu da idu na odmor zato što bi njihovim odsustvovanjem bio prekinut proces rada - objašnjava Ranka Savić.
Radnicima u Srbiji pored kratkog godišnjeg odmora ukidanjem socijalističkih praznika ostalo je vrlo malo neradnih prazničnih dana, po čemu smo opet među najgorima u svetu. U Japanu se u toku godine praznuje gotovo duplo više nego u Srbiji - 15 radnih dana, a u Rusiji 12 dana. U većini evropskih zemlja i SAD praznuje se 10 dana godišnje.
|
Zemlje EU sa najmanje plaćenih dana odmora i praznika: 1.Estonija 26 |
Ministar rada i socijalnog staranja Rasim Ljajić kaže za "Alo!" da Srbija i u oblasti radnih odnosa usklađuje svoje propise sa EU.
- Ne možemo reći da naši zakoni nisu dobri. Mnogo je veći problem njihova primena nego njihovo donošenje. To, ipak, ne znači da Zakon o radu ne treba menjati. Sa jedne strane imamo sugestije sindikata, koji traže veća prava radnika, a sa druge primedbe stranih investitora, koji smatraju da su ona preširoka. Taj zakon će morati da se menja, ali smatram da to treba da ostane sledećoj vladi, koja treba da to učini u punom kapacitetu u prvoj godini svog mandata - smatra Ljajić.
