"Prostitutke bolje zarađuju od političara"

Klinički psiholog i narodna poslanica Aleksandra Janković rođena je u Kragujevcu baš kao i Toma Nikolić. Rođendan slavi 5. marta kao i Aleksandar Vučić. "I tu prestaje svaka sličnost", kaže.

Rođena je 1959. Želela je da upiše glumu, ali su joj roditelji kazali: "Glumica, malo sutra"! Celo leto provela je u spremanju teškog prijemnog za arhitektonski fakultet, bila je sjajan student sa prosekom devet, a onda je sve napustila i prešla na psihologiju.

Sa desetkom je diplomirala na filozofskom fakultetu. Njen diplomski rad bio je predložen za Oktobarsku nagradu 1986. Bilo joj je veoma teško kad dobije devet. Prosek su joj upropastili marksizam i odbrana, pa je imala "samo" 9,38. Prema marksizmu je gajila otpor, jer su njenog dedu crvenoarmejci proterali iz Rusije, a za opštenarodnu odbranu nije razumela kakve to veze ima sa njom.

Postdiplomske studije je upisala na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, na odseku za pastirsku psihologiju, kod mentora profesora dr Vladete Jerotića. Vodila je psihoterapijske grupe, učestvovala je na internacionalnim projektima. Bila je saradnik TV Beograd, autor i voditelj psihološkog savetovališta TV apel i Sabornika za duhovna pitanja. Bila je saradnica "Srpske reči", "Sabora"...

U parlament je ušla kao poslanik iz redova Srpskog pokreta obnove, a sada je u poslaničkoj grupi Nove Srbije. Među osnivačima je humanitarne organizacije Spona.
Kao i mlađa sestra Ivana, koja sada živi u Kanadi, rodila se sticajem okolnosti u Kragujevcu, mada su joj roditelji Ivan, arhitekta i majka Dušanka, devojačko Vasiljčenko, živeli u Beogradu.

Aleksandra Janković u srpskom parlamentu

- Moj otac nikad nije bio član partije. Mi smo od onih što su im oduzimali imovinu i što nisu voleli komuniste. Nisam volela ni pionirsku maramu. Vaspitana sam tako da čovek mora da uči i da mnogo radi, a onda će stvari doći same po sebi. To se pokazalo kao potpuno pogrešno. Da sam se na vreme opredelila za nekakvu visoku prostituciju verovatno bih više profitirala od ove političke, ali ne može se karakter menjati baš tako.
 

- Moj otac, arhitekta, odlučio je da ide da gradi Srbiju, pa su on i majka iz Beograda otišli u Kragujevac, gde sam se rodila, pa u Bor i Niš. Vratili smo se u Kragujevac i na kraju u Beograd. Više sam vezana za Vojvodinu. Odrasla sam u Senti kod bake. U mojoj porodici dominantna figura u kući bila je majka. Mama, sestra i ja smo uvek odlučivale o svemu. Stvarno sam rođena da budem u feminističkim grupacijama, samo što se ne slažem sa ovim lezbijskim brkatim postavkama. Uvek se šalim da je bog prvo stvorio muškarca, a onda ga pogledao i stvorio nešto savršenije, a to je žena. I dar rađanja je poveren ženama. Svaki drugi muškarac bi na porođaju umro. Kad dobiju kijavicu, misle da imaju sidu.

Sa Koštunicom, Nikolićem i Ilićem

 

- Mama mi je bila kao vihor. Bilo je teško u raspravi izaći s njom na kraj. Kada sam to naučila, psihologija i politika su mi došle kao šala. Majka je studirala medicinu, ali je napustila fakultet kako bi se posvetila sestri i meni. Vodila me je u muzičku školu i na engleski. I balet sam igrala sve dok nisam porasla do 1,70 m, pa su shvatili da nema baletana koji će me podići.
 

- Kakva sam bila kao devojka? Nesnošljiva. Šalim se. Uvek sam pokušavala da budem na visini zadatka i očekivanja, a istovremeno sam bila buntovnica. Išla sam u muzičku školu paralelno s gimnazijom. Oduvek sam isterivala neku svoju pravdu. I tuče su obeležile moje devojaštvo. Neko mi nešto uradi, a ja odmah uzvratim šamarčinu. Ako nisam jača, onda sam hrabrija i to je princip koji je davao rezultate.
 

- Bilo je situacija kad sam ljude izbacivala iz kafane. Sedim, pijem kafu, a neko mi dobacuje: "Ovi tvoji lopovi". Odgovaram: "Hoćeš li da se smiriš ili da intervenišem". I izbacim ga napolje na opšte zaprepašćenje. Samoj sebi sam dovoljno obezbeđenje. Ne možete da se bavite politikom a da ne računate na neprijatnosti. Uvek sam mrzela te priče da su žene žrtve. U sebi ću se isplakati, ali ću prvo tebe smlatiti.

Cepanje drva draže od kuvanja

- Moj životni san je da budem nindža. Potpuno sam očarana borilačkim veštinama. Trenirala sam plivanje, košarku, igrala tenis. Pre nekoliko godina sam razmišljala da izaberem nešto na akademiji borilačkih veština, ali sam odustala zbog straha da me neko udari po zubima tokom sparingovanja. To će koštati i boleti, tako da sam se zadržala na trčanju, tenisu i željama da budem nindža. U parlamentu joj je nekoliko puta padalo na pamet da nad nekim poslanicima primenim nindža zahvate.

- Moja porodica je pripadala srednjem staležu, gde nikad nije bilo dovoljno para ali je bilo letovanja. Dok se nisam zaposlila, davala sam časove engleskog, matematike, spremala stanove. Kad je bilo NATO bombardovanje meni su prozori bili najčistiji u kraju. Svoj unutrašnji haos sam tako rešavala. Kad iznervirana dođem iz skupštine, odmah počnem da radim da ne bih nekog udavila. Samo kuvanje mrzim. Više volim da cepam drva nego da kuvam. U ljubav preko stomaka uopšte ne verujem. Definitivno, prva muškarčeva ljubav je mama, omiljena pesma im je "Moja mama nema mane".

 

- Nikada nisam imala ideju da će me muž izdržavati. Mogu samo da nađem nekog da mi bude izdržavano lice. Sa muškarcima sam imala takmičarski odnos, uvek je to bila borba. Dva puta sam bila u braku, prvi put sam bila nezrela, drugi put zrela ali je na kraju sve izašlo na isto.

Prvi put sam se udala zato što sam ostala trudna. Nije to ono, uhvatila ga na dete. Imala sam 22 godine, želela sam dete, ali nisam htela da se udam. Da bih zadovoljila roditelje, rekla sam im: "Udaću se, pa ću se razvesti". Tačno je bilo tako. Ne zato što je moj prvi muž bio loš. On je dobar čovek. Advokat je, imamo slične stavove, vrlo mi je drag. Samo je trenutak bio pogrešan. U drugom braku smo oboje mnogo radili i retko smo se viđali. Onog trenutka kad sam počela da mislim da je vreme da sazrim i da ne bi bilo loše da nešto i skuvam, on je našao ženu mlađu 20 godina. Zamislite da vam muž dovede devojku da bi vam je pokazao. Rekla sam: "Ne znam da li da je usvojim ili da joj čestitam". 

- Trudim se da sve okrenem na šalu, jer imam utisak da sam najusamljenija osoba na svetu. Imam jednu blisku prijateljicu, a najbolja drugarica mi ima osam godina. Uvek postoji neko ko vam život učini lepim. To je meni Milica. Ona je kćerka moja drugarice. Čim smo se videle znale smo da je to ljubav na prvi pogled.

Verenik sa Fejsbuka

- Imam i verenika Crnogorca. Kad sam otkrila Fejsbuk oduševila sam se. Ušla sam na Fejsbuk jer je bilo nekog glasanje oko Kosova. Dala sam lažne podatke, napisala sam da sam iz Kalifornije. Preko Fejsbuka smo se upoznala i sa Jovanom. Šalim se s njim da je strani državljanin, tako da sam u vezi sa strancem. Najzanimljivije je da ima tačno 20 godina manje od mene. Otkrila sam da Crnogorci imaju mnogo jači osećaj za porodicu, privrženost. On je sa mojim ocem mnogo nežniji nego ja. Na svu sreću, ne svađamo se zbog politike jer smo na sličnim pozicijama. Znam da budem teška. Kada dođem kući napunjena lošom energijom potrebno je dosta njegovog razumevanja i strpljenja. Ne mučim ga ljubomorom jer ne radim ono što ne bih želela da on radi meni. Prevaru doživljavam kao izdaju.

- U horoskopu sam Riba. Za pripadnike ovog znaka je karakteristično da vole da čačkaju po spiritualnim sferama. Kad nećete da pogledate ono što vam je pred očima, onda se obično dogodi nešto što vam otvori oči. Kćerka mi je poginula u 16. godini i nakon toga sam se okrenula crkvi. Smrt je fenomen pred kojim smo svi jednaki i nema rešenja. Zaista ne znam kako se ateisti nose sa smrću. I ovako je teško, a kamoli kad zaista ne verujete. Bilo je važno da nikad ne uradim nešto što bi dovelo do toga da se kad god pomislim na Anu pojave tuga i užas, nego da to bude sećanje s radošću. I posle 12 godina osećam da je tu, pored mene i jasno mi je da je ona na nekom boljem mestu. Nekada imam ozbiljne svađe s Bogom, ali me ne konstatuje baš naročito.

- To sa Anom je bilo 1998. godine, a 2001. mi je umrla i majka. Po predviđanjima nekih mojih kolega trebalo je da budem debelo očajna i depresivna. Posle tog užasa počinjete da razmišljate o životu na sasvim drugi način. Bila sam prilično bliska sa njenim drugarima. Nedavno sam srela njenu najbolju drugaricu. Hoće da studira plastičnu hirurgiju. Rekla sam joj: "Dušo, da si me pitala, bolje ne bi izabrala. Odmah me zabeleži. Sve bih radila, mrtva 'ladna, ali nemam pare". Nikako nisam volela priču Eve Ras. Ne možete se šlepati na račun onoga što ste doživeli. Napravite korak. Ako stvarno volite, ljubav ne može da prestane gubitkom. Kada se ovako nešto dogodi, zaista vidite ko je oko vas. Postoje ljudi koji vas tretiraju kao putujuću infekciju. Ne vole ljudi nesreću. Naravno, ostaje nelagodnost naročito kad me klijenti pitaju da li imam decu. Ne znam kako da odgovorim na to pitanje. Imam dete, ali ga nemam. To je to...