Acković: Evropa da prizna genocid nad Srbima
Evropski parlament je na sednici povodom obeležavanja godišnjice oslobođenja nacističkog logora "Aušvic" priznao postojanje genocida nad Romima za vreme Drugog svetskog rata, rekao je član Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković i dodao da je vreme da Evropa prizna i genocid nad Srbima.
Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma, rekao je da je broj poginulih Roma veći od 1,5 miliona i da to može biti povod da se konačno postavi i pitanje priznavanja genocida nad Srbima tokom postojanja Nezavisne države Hrvatske.
Acković ističe da je priznavanje genocida nad Romima došlo kasno.
"Nemci su čekali dovoljno dugo da poumiru svi svedoci kako bi počeli da s bave tim problemom. Odmah posle rata mnoge zemlje nisu htele da priznaju da su Romi ubijani u Drugom svetskom ratu. U Hrvatskoj su napominjali da je reč o dve do tri hiljade ubijenih Roma. Neki podaci su išli do 7.000 ili 8.000, a u stvari u Hrvatskoj je ubijeno oko 80.000 Roma. Naše vlasti posle Drugog svetskog rata su odgovorne što je zaboravljen genocid nad Romima. Prvo su ustaše govorile da nije bilo ubijanih Roma u Jasenovcu, a onda ih ni partizani nisu baš pominjali. Cilj je bio da se poveća broj žrtava Hrvata, Srba, pa i Engleza, Francuza i ostalih. U celoj Evropi romske žrtve pripisivali su drugima", navodi Acković.
Acković kaže da su sada Srbi ostali jedini narod koji nije makar i simbolično obeštećen za stradanja u Drugom svetskom ratu.
"Do danas su svi dobili ratne odštete. I neki Romi dobijali su ratne odštete za žrtve u Drugom svetskom ratu, jedino Srbi nisu dobili ništa za stradanje u Jasenovcu. Oko 4.500 romskih porodica na prostoru bivše Jugoslavije dobilo je ratnu odštetu. To je minimalan broj u odnosu na broj žrtava, ali moramo imati u vidu da su Romi toliko masovno stradali da nije bilo mnogo onih koji su ostali da podnesu zahtev za odštetu. To više nije pitanje političke volje, to je pravno pitanje. Ako su sve žrtve Drugog svetskog rata makar i simbolično obeštećene, onda i srpske žrtve moraju da imaju isti tretman", kaže Acković.
Nema dileme o genocidu nad Srbima
Milan Koljanin, saradnik Instituta za savremenu istoriju, kaže da je nad Romima širom Evrope tokom Drugog svetskog rata vršen genocid zbog čega je problem njihovih žrtava bio veliki teret Evropi.
Kako on kaže, sada bi bilo pošteno da se takvo pitanje na međunarodnim forumima postavi i u slučaju Srba.
"To ne bi smelo da se prenebregava. U naučnim krugovima o tome ne postoje dileme, ali u široj svetskoj javnosti, usled propagandnog rata tokom devedesetih i negativne uloge koju je Srbija imala u tim godinama, to pitanje je skrajnuto. Nesporne istorijske činjenice zbog političkih stavova potpuno su ignorisane. Postoji Dekada Roma i zbog toga se to pitanje potpuno opravdano stavlja na dnevni red", kaže Koljanin.
Savo Štrbac, šef Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas", kaže da je pitanje genocida nad Srbima u Jasenovcu i drugim logorima u NDH pitanje kontratužbe Srbije protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom u Hagu.
On kaže da bi bilo koja evropska institucija koja bi zvanično priznala genocid nad Srbima na taj način stala na jednu od sukobljenih strana.
"Sve deklaracije koje osuđuju zločine iz Drugog svetskog rata su političke rezolucije, jer ne postoji institucija koja bi to pravno regulisala kroz neku presudu. Međunarodni sud ima mandat samo za zločine nakon stupanja na snagu Rezolucije UN o kažnjavanju i sprečavanju genocida posle Drugog svetskog rata", naveo je Štrbac.
On je kazao i da se "u toku priprema za kontratužbu razmišljalo kako da se uklopi genocid iz Drugog svetskog rata za vreme NDH nad Srbima".
"Zaključak pravnog tima je da se kod MSP-a u Hagu ne može podneti tužba za genocid koji je počinjen pre nego što je UN izglasala rezoluciju. Dokazi o genocidu su priloženi kontratužbi da bi se bolje razumeli događaji od 1991. do 1995. Genocid u NDH je počinjen i svi smo uvereni u to", tvrdi Štrbac.
Ne zovite nas Cigani!
Dragoljub Acković pozvao je danas sve Rome na protest protiv pojedinaca u vladama njihovih država koji ih sve češće nazivaju Ciganima. On je naveo da pojedini politički lideri, posebno u Rumuniji, sve češće odlučuju da reč Romi zamene rečju Cigani i da to verifikuju nekim aktom. On je istakao da je došlo vreme da se Romi sami bore za sebe.
Acković je poručio svim Romima u svetu, a posebno u Rumuniji, da u narednim danima organizuju javne proteste, poput onih u Tunisu, Jemenu, Egiptu, ali ne da bi menjali tamošnja rukovodstva već pojedince koji su za inicijativu da se umesto reči Romi, koja, kako predlagači kažu, isuviše podseća na reč Rumuni, koristi pežorativni naziv Cigani.
Acković je podsetio da se ove godine navršava 40 godina od održavanja Prvog Svetskog kongresa Roma u Londonu, na kome su predstavnici Roma iz velikog broja zemalja, doneli odluke o zastavi, himni, kao i da je "jedino i pravo ime našega naroda Romi". Ime Rom znači čovek, a u množini ljudi, dok termin Cigani potiče |
