Utorak 19. 3. 2019.
Washington
30
  • Chicago
    70
  • New York
    10
  • Belmont
    20
  • Atlanta
    110
  • Boston
    170
  • Firt
    60
  • Denver
    90
  • Detroit
    60
  • Dover
    80
  • Hartford
    60
  • Orlean
    30
  • Helena
    130
  • Ren
    00
  • Honolulu
    190
  • Las Vegas
    180
  • Portland
    180
  • Salem
    90
  • Santa Fe
    90
  • Tampa
    150
  • Topeka
    100
0
Ponedeljak 18.02.2019.
00:20
D. Dekić - Vesti A

Hrvatska nikako da oduži dug Srbiji: Nepravdi nema kraja

Srbija, gotovo tri decenije od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i skoro dve od potpisivanja Bečkog sporazuma, Aneks G, nije uspela da povrati imovinu pravnih i fizičkih lica u Hrvatskoj. Posle bezuspešnog traženja pravde pred hrvatskim pravosuđem, pomoć je potražena od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

wikipedia.org
Čudna odluka: Sud u Strazburu

Taj međunarodni sud je zauzeo stanovište da Bečki sporazum ne može da se primeni direktno, već države sukcesori nastale iz bivše Jugoslavije, moraju da potpisu bilateralne sporazume i tako urede rešavanje pitanja potraživane imovine.

Skaradna odluka suda u Strazburu, komentariše za "Vesti" novosadski advokat Zoran Ristić, predsednik Udruženja "Oduzeta imovina".

Pita gde je tu vladavina prava ako se ne vrati svakom ono što mu pripada.

Nefer uslovi

Ali, kako ističe, ako ne može Strazbur, može

Ženeva, pa je u ispravljanju imovinskih "krivih Drina", Ristić stigao pred Komitet za prava čoveka.
- Pribavio sam ugovore Hrvatske sa Slovenijom i sa Makedonijom, gde se Zagreb obavezao po principu "vraćamo jedni drugima sve". Makedoncima su dali svih 58 nekretnina koje su oni posedovali u Hrvatskoj - pojašnjava Ristić za "Vesti".

Napominje i da su Slovenci koji su potraživali čak 110.000 nekretnina fizičkih i pravnih lica, bili pametni, pa su odmah pokrenuli upravne postupke, i Hrvatska je morala da im vrati to vlasništvo.
- Srbija u to vreme, nažalost, nije mogla da učini isto, jer su Hrvati "na sva zvona zvonili" kako ih na taj način kočimo u pristupu EU - kaže on.

Ristić smatra da je bilateralni sporazum Srbije i Hrvatske kao sukcesora na koji sada upućuje Strazbur, nepotreban, ali je taj sud očito hteo da pobegne od svoje pravne odgovornosti.

- Bečki sporazum je apsolutno dovoljan za rešavanje sporova, što smatra i Sulejman Tabaković, jedan od tvoraca Bečkog sporazuma. Međutim, voda se navodi na vodenicu da države međusobno rešavaju problem i sve stoji, pa sam morao da idem korak dalje i delujem na osnovu nedavno donetog hrvatskog Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojem su svi jednaki.

Obratio sam se Komitetu za prava čoveka kao telu Ujedinjenih nacija koje je u Ženevi, jer zašto samo mi u Srbiji treba da nosimo žute trake kao Jevreji u Drugom svetskom ratu i po čemu smo to za Hrvate lošiji od Makedonaca - kaže Ristić koji traži zaštitu Srbije od hrvatskih "dvostrukih aršina".

On ističe da je ova njegova priča pravno-politička, a uveren je da će na taj način uspeti da povrati imovinu oduzetu srpskim firmama.

Princip reciprociteta

Na Bečki sporazum i Aneks G kao njegov sastavni deo, poziva se i advokat Savo Štrbac, direktor "Veritasa" koji ističe da taj aneks garantuje vraćanje imovine vlasnicima. Odnosno, dovođenje u stanje od 31. decembra 1990. godine i to i za fizička i za pravna lica. Međutim, u praksi se ispostavlja da je u Hrvatskoj primena aneksa sporna.

- Ljudi su se, zbog Bečkog sporazuma, ponadali da će otići na neki šalter u Hrvatskoj, predati dokumentaciju i sve će im biti vraćeno. Umesto šaltera, tamo ih čeka sud i odbija s obrazloženjem da Bečki sporazum ne može biti direktno primenjen, već prethodno potpisnice tog sporazuma moraju da prihvate bilateralni sporazum - kaže on za "Vesti".

Takve sporazume, kako ističe Štrbac, Hrvatska nema ni sa Srbijom, ni sa BiH, pa srpske firme gube sporove za oduzetu imovinu u Hrvatskoj.

- To je sada u Strazburu potvrđeno, pa ukoliko srpska firma pred hrvatskim sudom izgubi spor treba tamo da plati parnične troškove. Hrvatska, međutim, mora od srpskog pravosuđa da traži priznanje, odnosno potvrđivanje presude svog suda i kada to neki sud ovde učini, firma iz Srbije mora da plati troškove - pojašnjava Štrbac, uz napomenu da srpski sudovi različito reaguju po ovom osnovu.

On podseća da je Bečki sporazum u junu 2001. godine potpisao tadašnji šef diplomatije Goran Svilanović u ime SR Jugoslavije, čime se država obavezala da preduzme sve da se on i sprovede.

- Znači, država ne može da pusti firme da se same bore za svoju imovinu u Hrvatskoj - ističe ovaj advokat.

Za sada bilateralnog sporazuma, na koji Strazbur poziva, nema. Beograd je smatrao da Aneks G treba primenjivati direktno i početkom 2010. je Hrvatskoj uputio Nacrt bilateralnog ugovora, ali odgovora nije bilo, pa je 2014. Vlada naprednjaka i socijalista povukla taj nacrt uz objašnjenje da je više nego jasno da Hrvatska neće poslati odgovor. Štrbac se zalaže da Srbija primeni reciprocitet prema Hrvatskoj. Kaže, kako oni nama, tako i mi njima.

Zastavi oteto 13.200 kvadrata

Srpsku imovinu u Hrvatskoj, prema nekim podacima, potražuje 180 preduzeća, a njena vrednost dostiže ukupno oko tri milijarde evra. Međutim, Zoran Ristić tvrdi da je potražilaca znatno više.

- To nije mala vrednost, jer recimo samo Simpo iz Vranja hoće nazad svoje četiri robne kuće, a Zastava auto, nekada državna firma koja je proizvodila "Juga", ima 13.200 kvadrata u centru Zagreba koji joj nikada nisu vraćeni - iznosi neke od najdrastičnijih primera.

Ima ga, a nema

Savo Štrbac ukazuje i da je mnogo ljudi iz Srbije imalo vikendice u Hrvatskoj, a Srbi iz Hrvatske od kojih deo živi u dijaspori, imali kuće.

- Mnogi Krajišnici su vrlo vredne nekretnine u Zadru, menjali za vikendice, ili kuće u Benkovcu gde su cene kvadrata značajno manje, jer je to mesto 30 kilometara od mora. Oni su se ponadali direktnoj primeni Bečkog sporazuma, misleći da mogu da vrate svoje kuće, ali sve je i dalje isto, odnosno kao da tog sporazuma nema - pojašnjava Štrbac.





 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Tomislav Peternek (85)
GUBITNIK
Jelena Milić (54)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Trgnite se iz lenčarenja i maštanja kako vas obaveze ne bi zatrpale. Posvetite se radu ili učenju, jer kasnije može biti teško da sve nadoknadite.
SAVET: ne budite neodgovorni.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Pozitivno ste raspoloženi i sami sebi se sviđate. Na dobrom ste putu da ostvarite svoje želje i ambicije. Podrška autoriteta i starijih vam donosi napredak.
SAVET: sačuvajte skromnost.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Opustili ste se, a kada shvatite da ne uspevate sve da postignete, postajete nervozni i nezadovoljni. Vreme je da pokažete maksimalnu odlučnost.
SAVET: ne očekujte povlastice.
  • 2019 © - vesti online