Utorak 26. 3. 2019.
Washington
40
  • Chicago
    -10
  • New York
    -40
  • Belmont
    -50
  • Atlanta
    110
  • Boston
    170
  • Firt
    00
  • Denver
    110
  • Detroit
    -20
  • Dover
    50
  • Hartford
    00
  • Orlean
    -20
  • Helena
    130
  • Ren
    -60
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    160
  • Portland
    200
  • Salem
    50
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    180
  • Topeka
    50
0
Petak 11.01.2019.
05:00
Nada S. Jakšić A

Memoari Pavla Jakšića (18): Kačamak na Belom dvoru

Akademik Vladimir Dedijer je u predgovoru Jakšićevim memoarima "Nad uspomenama" zapisao da se Jakšić i u ratu i na brojnim funkcijama posle rata pridržavao prvobitne partizanske etike da otvoreno govori i iznosi svoja mišljenja o krupnim problemima, unutrašnjim protivrečnostima i nedostacima novoformirane države - što je dovelo i do prevremenog penzionisanja 1962. godine.

commons.wikimedia.org
Pavle Jakšić

Kasnije je bio pod prismotrom, prisluškivan, praćen, a faktički mu je onemogućeno da radi kao fizičar. O počecima svog rada na brojnim posleratnim funkcijama, Jakšić je zapisao:

- Kratak predah i odmor u Postojni i Opatiji, gde je u hotelu "Kvarner" i vilama oko njega bio smešten Štab Četvrte armije, prekinulo je naređenje da se javim na novu dužnost u Beogradu. Bile su to dužnosti komandanta pozadine, pomoćnika ministra vojske - rukovodioca vojnopozadinsko-finansijskog sektora kroz koji su oživljavani tokovi obnove razorene zemlje.

Dužnost sam preuzimao od generala Jake Avšiča, protagoniste "Slonačke vojske", protivnika komandovanja "na srpskom jeziku", koji je svojim novim materijalno-finansijskim poslovanjem u "jugoslovenskoj Vojnoj misiji u Berlinu" dao povoda za krivičnu istragu.

"To je važan posao, ti si moj pomoćnik" - reći će mi na intimnoj večeri, uz nestandardno jelo - kačamak s mlekom - u Belom dvoru, ministar vojske i predsednik Privremene vlade nove Jugoslavije Josip Broz Tito, uvodeći me u novi posao.

A da je Tito visoko cenio taj posao i funkciju, vidi se i iz toga što je nameravao da je poveri svom emisaru u KI, Nikoli Petroviću koji je preuzeo dužnost ministra spoljne trgovine.

Počeci korupcije

Josip Broz Tito je u ulozi vrhovnog komandanta (zvanju koje se normalno ističe samo za vreme rata) izdavao naređenja da se finansijska sredstva dobijena od Savezne skupštine - na osnovu utvrđenog vojnog budžeta - za odbranu zemlje, troše na stvari koje s odbranom nemaju nikakve veze: izgradnju Briona, dvoraca - rezidencija, poklone...

Taj metod je koristio i ministar Gošnjak za lokalne i regionalne poklone (puteve, fudbal...), jer ni on nikada nije polagao račun o utrošku vojnog budžeta. Finansijski voluntarizam, u stvari korupcionaški odnos prema društvej imovini upravnog vrha, proširio se tokom vremena na sve instance i ustanove.

Kao pomoćnik ministra vojske, ja sam postao i član Privrednog saveta - komiteta ministara privrednih resora (Andrija Hebrang, Sreten Zujović, Nikola Petrović) i oficijelni zastupnik ministra vojske, maršala Tita u "Koalicionoj vladi". Glavna materijalna sredstva - ratni trofeji i finansije - vojni budžet od oko jedanaest milijardi dinara, bila su u rukama vojske i poverena na rukovanje meni kao pomoćniku ministra vojske, maršala Tita.

Tadašnji rektor Beogradskog univerziteta Stevan Jakovljević i predsednik Srpske akademije nauka Aleksandar Belić, obraćali su se za materilnu pomoć za Univerzitet i Akademiju. Iz poštovanja prema ovim kulturm ustanovama, a i njihovim predsednicima, ustanovama u čijem su krilu odrasli mnogi heroji oslobodilačkog rata, izdavao sam naređenja da se po trofejnim skladištima, napuštenim nemačkim kućama i školama prikupljaju knjige, instrumenti i mašine i prevoze vojnim kamionima u opustošene biblioteke.

Kabriolet za Tita

Luksuzni auto horh-kabriolet, za koji se pričalo da ga je Hitler poklonio Musoliniju za vreme njihovog istorijskog susreta na Breneru, a meni Dvadeseta divizija poklonila "za Trst" - dao sam maršalu Titu. Ovaj auto dugo je služio za svečanosti i parade. Svog konja poklonio sam Konjičkoj školi. Sebi za uspomenu zadržao sam lovačku pušku i jedan od velikog broja satova, koje je na gomilu pored svog oružja složio Devedeset sedmi nemački korpus, kad je kapitulirao u Ilirskoj Bistrici.

Tako sam se četiri godine posle one noći između 21. i 22. juna 1941, ponovo našao u izmučenom gradu - Beogradu, gradu vernom i predanom proklamovanim i uzvišenim ciljevima socijalističke revolucije, izraslim u sklopu jedinstvenog antifašističkog fronta.

Sa zadovoljstvom sam slušao od učesnika "Beogradske operacije" o podvizima na ulicama i trgovima Beograda "mog" Kraljevačkog bataljona građana Beograda koji su golim rukama otimali oružje iz ruku oholih germanskih fašističkih zavojevača i njima uništavali njegove borbene jedice u utvrđenim zgradama, i time olakšavali napredovanje sovjetskih jedinica i Prve armijske grupe NOVJ i doprinosili slavi njenih rukovodilaca.

Zakopano blago

Ljudsku crtu izvajanu u službenim odnosima u oslobodilačkom ratu, kod Tita će potisnuti kasnije okoreli birokratizam - izraz sitnoburžoaske stihije i protokolarni ceremonijal koji su već odbacili i oni koji su ga svojevremeno i izmislili.
Pišući ovo ranije nisam pridavao važnost detalju koji sada (1987), za vreme rasprava o nasledstvu "blaga cara Radovana" i ružnih korupcionaških afera nije, mislim, bez značaja.

U sred večere zazvonio je telefon u susednoj otvorenoj sobi. Šef kabineta Mitar Bakić podigao je slušalicu i primio vest.

"Završeno je ono raskopavanje u zidu po vašim instrukcijama, druže Stari, i pronađeno zlato!" - saopšti Mitar glasno Titu radosnu vest.

"Dobro, dobro" - reče njemu Tito, a meni se obrati rečima: "Eto, vidiš, nije naša Partija bila siromašna".

Nije izdao naređenje da se zlato premeri i odnese u trezore Partije ili Narodne banke. Njime je raspolagano kao u vreme ilegale - nekontrolisano.

A takav zavereničko-samovoljni metod i odnos prema društvenoj imovini kao ličnoj prćiji praktikovan je i kasnije, godinama, da bi se u ostavinskoj raspravi pojavio problem izmešanosti "ličnog" i društvenog: Titovih autorskih prava na akte istorijskog arhiva, na tuđe lične i kolektivne radove, i njegovo vlasništvo na Dobanovce i Vangu.

Po toj političkoj logici i doktrini ni kraljevski dvorovi na Dedinju nisu predani narodu kome pripadaju, nego ih je koristio "nekrunisani kralj" bez bilo kakvog uvida u umetničke vrednosti, koje je kraljevska porodica Karađorđevića čuvala u njima.

Puštanje srpske krvi

Teško mi je pala nehumana izjava nekih komandanata Prve armijske grupe - data kasnije u eri socijalističkog nacionalizma i oživljenog kominternovskog antisrpstva i otkrivanja velikih gubitaka na Sremskom frontu, uslovljenih i slabostima komandovanja: "Trebalo je pustiti krv srpskoj buržoaziji."
Komandant ne sme da gaji ovakva čovekomrzačka osećanja prema svojim borcima, pogotovo ne onaj koji je na njihovo čelo došao zahvaljujući umnogome i kominternovskom antisrpstvu. O teoriji "puštanja srpske krvi" kao leku za Jugoslaviju, čuo sam
kasnije i iz usta Vladimira Bakarića.

SUTRA NOVI SERIJAL - Šekularac - anđeo ili đavo?

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Irena Trifunović (40)
GUBITNIK
Čedomir Jovanović (48)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Preosetljivo reagujete na prijateljske savete kojima vam neko prijateljski skreće pažnju na propuste koje ste napravili. Ne budite sujetni.
SAVET: ne odustajte.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Preosetljivo reagujete na prijateljske savete kojima vam neko prijateljski skreće pažnju na propuste koje ste napravili. Ne budite sujetni.
SAVET: ne odustajte.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Preosetljivo reagujete na prijateljske savete kojima vam neko prijateljski skreće pažnju na propuste koje ste napravili. Ne budite sujetni.
SAVET: ne odustajte.
  • 2019 © - vesti online